Država kao nezavisni zaštitnik novinara

Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavljuje osnivanje nove, paradržavne, „potpuno nezavisne medijske organizacije“. Vukašin Obradović podseća na sličnu ideju Verana Matića od pre dve godine.

Srbija će, ako je verovati Zoranu Pašaliću, zaštitniku građana, uskoro dobiti „potpuno nezavisnu medijsku organizaciju“ (PNMO). Iako nije baš najjasnije o čemu se radi, ombudsman je, ne upuštajući se previše u detalje, u intervjuu Politici tek nagovestio da će u formiranju PNMO, kako je rekao, morati da učestvuju novinarska udruženja, a za ostalo, promenu zakonskog okvira i model finansiranja, postaraće se, valjda, država.

Na društvenim mrežama ova vest je izazvala priličnu pometnju. Odmah se krenulo sa razrađivanjem ideje, koja je pre nekoliko meseci lansirana na Pinku, o potrebi da se formira jedno „pravo“, patriotsko udruženje nasuprot postojećim novinarskim udrugama. Licitiralo se i sa ličnošću budućeg predsednika PNMO. Najčešće su se pominjali, logično, D. J. V. i Željko Mitrović.

Još jedna paradržavna formacija

Bilo je lakonskog seirenja, ali, bogami, i straha od mogućih posledica stvaranja još jedne paradržavne formacije koja bi mogla da se vaspostavi kao jedini, pravi a državni, predstavnik novinara.

Ipak, do sada, nijedno novinarsko udruženje nije zvanično reagovalo iako je tema više nego ozbiljna.

Analize i eventualno pojašnjenje zaštitnika građana valja tek očekivati, kao i dodatne detalje koji bi bliže definisali na šta je precizno mislio Pašalić.

Oni koji pažljivije prate dešavanja na ovdašnjoj medijskoj sceni veruju da početak ove zanimljive storije seže još u drugu polovinu 2015. godine.

U Ministarstvu kulture održan je konsultativni sastanak predstavnika medijskih udruženja, tužilaštva i policije. U skladu sa Akcionom planom za poglavlje 23, bilo je neophodno, što pre, da se potpiše najpre Memorandum, a potom i formira Stalna radna grupa za bezbednost novinara.

Konstruktivna atmosfera, puna međusobnog razumevanja, jer, pobogu, radi se o bezbednosti novinara. Non paper, hajde da se pohvalim, na moj predlog, napisaće ko drugi do Veran Matić, prisutan na tom sastanku u svojstvu predsednika Komisije za utvrđivanje činjenica o ubistvima novinara, poznatije kao „Vorenova komisija“.

Konsenzus, kako to obično biva sa novinarskim, zavisnim i nezavisnim udruženjima (zato nam je potrebna PNMO), nestao je onog trenutka kada je pristigao predlog Memoranduma. Najviše žuči i potpuni raskol izazvao je Matićev predlog da se, između ostalog, formira Nešto nalik baš na PNMO, mada je bilo i onih koji su tvrdili da je namera bila da se na mala vrata otvori prostor za uvođenje nove nezavisne institucije – ombudsmana za medije. Spominjao se i konkretan kandidat, ali sve je ostalo na nivou kuloarskih tračeva.

Kako god, Asocijacija online medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) prepoznali su „zadnje namere“ u stvaranju „posebnog koordinacionog tela“ koje bi se bavilo bezbednošću novinara, objašnjavajući da policija i tužilaštvo, kao i novinarska udruženja, treba da rade svako svoj posao, bez mešanja nadležnosti.

Na drugoj strani su bili Udruženje novinara Srbije (UNS), Asocijacija nezavisnih lokalnih medija (ANEM) i Asocijacija medija (ASMEDI). I, naravno, Veran Matić, koji je poručivao da Memorandum ne moraju baš da potpišu sva udruženja. Tercirala mu je Ljiljana Smajlović, tada predsednica UNS-a, koja je ponašanje suprotne strane ocenila kao „gerilski način rada koji je možda dobar za dobijanje donacija, ali…“

Uprkos nespornom autoritetu Matića i Smajlovićke, posle podužeg usaglašavanja, predstavnici MUP i Republičkog tužilaštva potpisali su (decembra 2016) sa predstavnicima novinarskih udruženja i medijskih asocijacija Sporazum o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara, a potom je formirana i Stalna radna grupa. Ocenjeno je to, zajednički i složno, kao iskorak ka „uspostavljanju poverenja između medija i države“, bez obzira na to što je iz konačnog teksta izbačen onaj deo sa PNMO.

Veranovo obrazloženje i Pašalićevo objašnjenje

Komisija je počela sa radom, štriklirana je aktivnost u Akcionom planu, ali Veranu đavo nije dao mira.

„Reporteri bez granica pokrenuli su inicijativu da generalni sekretar UN oformi poziciju specijalnog izvestioca za bezbednost novinara kao odgovor na povećano nasilje prema novinarima, povećan broj ubistava i povećan broj nerešenih slučajeva ubistava novinara. Mislim da bi, analogno tome, na nacionalnim nivoima trebalo ustanoviti poziciju zaštitnika novinara, telo koje bi imalo operativne mogućnosti da u saradnji sa institucijama sistema učestvuje u mnogo efikasnijoj prevenciji, kao i brzom reagovanju na slučajeve pretnji i nasilja“, izjavio je „istražitelj“ Matić u velikom intervjuu Ekspresu, baš u vreme kad je potpisan gorepomenuti sporazum.

Pašalić je, međutim, u već spomenutom intervjuu Politici, značajno proširio ovlašćenja PNMO.

„Ovo pitanje je vrlo kompleksno. Mnogi od novinara nemaju čak ni adekvatne ugovore, nemaju plaćene doprinose, njihov posao je oročen za nečiju volju, kako onda da tu ne govorimo o svemu i svačemu, od cenzure, preko autocenzure, do pritisaka svake vrste. Znači, normativno se to mora urediti i zakonski i inspekcijski pratiti. Drugo, novinari su izloženi zaista svakoj vrsti napada, od fizičkog ugrožavanja do nevaspitanog odnosa prilikom uzimanja izjave, i stav institucije, a i moj, jeste da se novinari moraju apsolutno zaštititi od svačije samovolje“, objasnio je zaštitnik građana crtajući glavne obrise te buduće „prave nezavisne medijske organizacije“.

E sada, ako bismo sublimirali Veranovo obrazloženje i Pašalićevo objašnjenje, mogli bismo da sumiramo: zaštitnik novinara, a Telo, em državno, em (potpuno) nezavisno.

Meni to poznato zvuči, a vama?

P.S.: Ovaj tekst je pisan u trenutku dok je na TV Happy Milomir Marić uživo isterivao đavole iz Srbije

Tekst je u celosti preuzet sa portala Cenzolovka