Obelisk ili o Krstu i sveverujućima

U Nišu, u čast 1.700 godina hrišćanstva, gradiće se krst na brdu Vinik. Ne, nije to običan krst. To je krstača visine 80 metara! Podseća na obelisk te ću ga ja ovde tako zvati…

Srbi su poznati verujući narod… Još od Nemanjića verujemo. Pa onda malo ne verujemo. Čim padne moral, a pada često (i ne samo moral), mi se dragom Bogu molimo. A sada je očigledno velika kriza te smo rešili da se umolimo Gospodu gradnjom obeliska. A, kakav ćemo obelisk sagraditi i šta mi suštinski znamo o krstu kao simbolu? I osnovno pitanje: zašto krst gradimo a ne spomenik Konstantinu Velikom?

Činjenica: Konstantin Veliki dozvolio je ispovedanje hrišćanstva a ne pravoslavlja! pa me interesuje koji će se krst graditi – pravoslavni ili katolički ili protestantski? Ne da ovaj naš puk (kao da nas sve zajedno neko nešto pita) da dođe Papa zbog greha njegovih i crkve njegove iz prošlosti a mi u našoj patriotskoj pesmi pevamo decenijama ’Oprosti Bože sve naše grehove...’ – pa, kako nama Bog da oprosti, ako mi ne praštamo i zašto katolici Srbije i Niša nemaju prava da vide i čuju svog poglavara. Papa je, ako ništa drugo (a ja verujem da jeste i to drugo i treće, ...), dobar marketing za naš grad. Ako će nas on pokrstiti jadna je vera naša! Ali zabosti finu reč u debelo uho – kako? Prosvetli nas Gospode – zato Ti možda ovi manje prosvetljeni i grade obelisk. I to će obelisk gvozden biti – čvrst kakva je i vera naša. Doduše bejasmo ateisti pedeset godina, u vremenu kojeg se neki sećaju kao lepog, ali taj deo povesti brišemo iz sećanja. Mi pamtimo samo sretne dane (što reče Gabi) a sretni su oni dani kada je stomak pun a o svesti ne razmišljamo jer nam je lakše – manje znamo pa manje i patimo.

Veoma me interesuju ti prateći sadržaji i ko će biti na otvaranju. Znamo kog nećemo zvati, jer ne damo ’svetu pravoslavnu zemlju’ ali ne znamo da li će doći neke ’zvezde sa estrade’? Recimo ova sa nanožnicom, pa da zapeva prikladni raniji ali večni hit ’Isuse daj mi lavlje srce...’?  Služiće se vino Carica Milica i Car Lazar. Nema stranih vina! Bog je samo naš. Isus je samo naš i sa naših prostora – pa zar to do sada niko nije dokazao?

Očekujem da se kafić tamošnji nazove npr. ’Kafe kod Krsta’ ili ’God kafe’. Da se služe samo bezalkoholna pića, da se sredom i petkom posti a kad su veliki posti da se posti na vodi. Da smisle i neke pljeske posne. Da se izdaje fiskalac (to posebno!). U bioskopu, koji je takođe planiran, očekujem nevine i nežne filmove – ništa više od francuskog poljupca. A već vidim frajere ovdašnje (a i regionalne) koji sa džipovima XYZ marke dolaze da kupe novi krst za kola – onaj što visi na retrovizoru, pa da ga osveštaju ispod obeliska i Bogu se pomole za vožnju 200 na sat u i kroz krivinu pa na crveno, da bude i njihovo što je njeno!

Sada će neki reći da hulim na Boga. Da sam nevernik. Da sam ovakav ili onakav. Ja samo apelujem na ljude da shvate značaj ovog jubileja. Treba podići ne obelisk – krst – križ već spomenik caru Konstantinu!  On je taj koji je u priči značajan. Po njemu je Niš poznat i zbog njega bi dolazile hiljade turista! Krst postoji u Skopju i u Kragujevcu i to je dovoljno ili mi želimo da napravimo neko sveto trojstvo gradova?!? Zašto sve uvek radimo na prvu loptu? Ajmo malo da razmislimo i da krenemo da od grada pravimo brend – da budemo drugačiji i originalni... Pa da dođe i Patrijarh, i vladike sve i biskupi, nadbiskupi i Papa jer samo zajedno možemo nešto. Mi – veliki – božiji – nebeski narod: kakav Put Hrista mi sledimo kada nismo jedinstveni i mrzimo svoju hrišćansku braću? Da li se mržnja negde pominje u Svetom pismu kao vrlina možda? Srbi budimo Ljudi (kako reče naš pokojni veliki mudrac i Patrijarh Pavle) i budimo se dok nije kasno jer nam onda ni obelisk neće pomoći!

P.S. Kao dodatak o veri našoj nasušnoj: zgodna cura pre par dana džogira u mini šortsu (zato je i primetih!) i prolazi pored Crkve Svetog Nikole. Ne prestajući da skakuće staje ispred, brzo (tehnički) se prekrsti tri puta i nastavi dalje putem mršavljenja. Toliko o veri i vernicima danas. U ovom trenutku!