Radio Vatikan

Instalirani su predajnici Radio Vatikana u Nišu. Pre nekoliko dana su čak i osveštani. Lično od sledbenika Svetog Oca... Pazi, sve se čuje i sve se snima....

Spomenik Caru Konstantinu u Nišu izazvao je veliku buru. Mnogi ga ne razumeju. Nekima se ne sviđa. Većina ga nije ni videla, niti želi da ga vidi, ali negoduje što je spomenik tu i što je poklon onih, kako oni kažu, nečastivih. Poklon je Vatikana i tu je kraj. To je poklon izdajnika vere i čak i da je najbolji mi ga ne prihvatamo jer mi smo pravi vernici – zato nam je i ime PRAVOslavci.

Spomenik liči na neku antenu – jedan je od komentara – pa da: to su predajnici Radio Vatikana! Odatle će nas presluškivati i odatle će krenuti u pokrštavanje. Nije to metamorfoza – to je radio veza!

Zar Vatikan nama nešto da pokloni? Zar mi pravoslavni da primimo poklon od nečastivih? Pa ne može – ne mogu nas oni kupiti za šaku dolara. Mi koštamo mnogo više! Ili se dajemo pogrešnima za džabe. Nije istina?

A, šta je sa komunizmom i titoizmom kada su u crkvama čuvali stoku? Vreme čuda – setite se tog filma. Setite se tog vremena kada ste slave slavili sa ćebadima na prozorima ili kada ih uopšte niste slavili. Šta je? Amnezija? Kolektivna?

Ajmo dalje – setite se velikih govora dole na Gazimestanu – setite se pokliča i nacionalnog ludila koje nazivaše osvešćenjem. Amnezija opet? Da –  takav smo narod nažalost.

I, sada će neko reći kako je Vatikan priznao Hrvatsku i pomagao je tokom rata devedesetih. OK, to je fakat. Ali Vatikan NIJE priznao Kosovo, a to je valjda bitnije jer Kosovo je srce Srbije, zar ne?

Spomenik je za moj pojam veoma zanimljiv. To sigurno nije nešto najlepše što sam ja video, ali jeste priča koja se da sagledati i jeste jedan artefakt koji će ostati da seća na ovu jubilarnu godinu, možda čak jedini. Sećaće nas na godinu koju smo propustili...

Spomenik je metamorfoza Konstantinova i njegov Put ka preobražaju. A, jesmo li se mi preobrazili? Jesmo li dosegli neku umnost, jedinstvo? Ne, nažalost ne! I dalje mrzimo sve koji nisu pravoverni!

A, ko smo mi da mrzimo i da sudimo i da govorimo ko je u pravu a ko nije? Jesmo li uspeli da da dođemo do jedinstva? Da budemo hrišćani i širimo ljubav i toleranciju? Haloooo – Biblija nas zove! I svi dobri ljudi sveta su Ljudi.

To ne zavisi ni od boje kože ni od kape ni od boga kome se mole. Znam mnogo njih koji redovno idu u crkvu i poste ali su zli i ograničeni. Time valjda pokušavaju da operu savest. Ali, sve se vraća, sve se plaća, kada dođe čas...  Mislite o tome!

A, ovi predajnici Radio Vatikana ostaju u Nišu zauvek. Da pamte i boljim ljudima koji će doći posle nas ukažu na sve greške i gluposti koje smo činili u želji da postanemo bolji ljudi.

Nismo uspeli, a sve mislim da nismo ni želeli. Kao što nismo uspeli ni da sedamnaest vekova slobode hrišćanstva slobodni i oslobođeni proslavimo. Ograničeni smo. Neiskreni. Ksenofobični... A nažalost nismo ni jedinstveni, a Hrist je to propovedao.

Podigni kamen i naći ćeš me... U Njega verujem, u crkve ne!