Stanje nacije i pobednički mentalitet

Poznato je da se Srbi zadovoljavaju samo prvim mestom, samo zlatnom medaljom, samo kad su najbolji ili barem najgori.

Važno je biti naj, biti prvi, ako ne odnapred, a ono, barem, otpozadi. Takođe, najviše je poznato u čemu su Srbi najbolji – u vaterpolu. To je veoma čudno i iznenađujuće za jedan „suvozeman“ narod, da od svih omiljenih zemljanih sportova bude najuspešniji u vodenom.

E, te sreće kad bi samo bio toliko uspešan i u fudbalu! Ali, ko zna, možda je ovako bolje. Bojim se da tolika radost ne bi bila zdrava za mentalno stanje nacije.

Ipak, ako je za utehu, ima toliko mnogo, nedovoljno poznatih i primećenih stvari, u kojima su Srbi prvaci, šampioni.

Evo, na primer, najnoviji rezultati istraživanja pokazuju da su Srbi novopečeni prvaci Evrope po broju obolelih i umrlih od raka. Naravno, zasigurno znamo da to ne može biti naša zasluga i da je za to zaslužan isključivo osiromašeni uranijum. Pitam se, gde bi nam tek bio kraj da je bio obogaćen? Ali, tako je kad nam se zakida, kad se uvek štedi na nama.

Ima još nešto slično na šta možemo biti apsolutno ponosni jer nam tu niko nije pomagao, pa ni Nato (valjda?) – a to su kardivaskularne bolesti i smrtnost od njih (visoki pritisak, infarkt, moždani udar ili izliv krvi u mozak). Tu smo prvi u Evropi, a treći u svetu (iza Ukrajine i Rusije).

Takođe, prvaci smo i u ispijanju antibiotika.

Međutim, kad već pomenuh mozak, osim sa izlivom krvi u mozak veoma dobro stojimo na svetskom nivou i sa odlivom mozgova u inostranstvo. Doduše, nije baš za medalju. Od 144 svetskih zemalja mi smo na 4 mestu (ali zato smo u Evropi valjda prvi).  Ako se ovakav trend odliva mozgova nastavi osnovano se nadam da ove zemlje neće da nam uteknu, pa ni ta Gvineja Bisao.

I posle, neka istraživanja kažu da većina naših mladih nikada nije bila u inostranstvu. Gluposti! Ma odlaze, samo što posle, na njihovu sreću, ne znaju da se vrate.

Prema starosti stanovništva Srbi „narod najstariji“ u Evropi su četvrti, a u svetu šesti. To je trenutno pomalo iznenađujuće i nezadovoljavajuće, ali smo na dobrom putu („Srbija na dobrom putu“) s obzirom na „belu kugu“, koja će nas zaviti u crno, da ostvarimo (ili povratimo) svoj mitološki ideal.

U samoubistvu Srbi nisu ni u prvih deset, ali su na odavno stabilnom 13. mestu u svetu. Prva u svetu je, sasvim logično, zemlja harikirija. U Evropi su prvi Mađari.

Vratićemo mi to njima u vaterpolu. U ispijanju bensedina i bromazepama takođe smo na 13. mestu u svetu. Možda je sve to zbog ovog baksuznog broja.

U korupciji, od 144 zemalja krećemo se negde između 76. i 78. mesta. Razočaravajuće. Daleko ispod očekivanja. Rangiranost gora od Tipsarevića. Možemo mi mnogo bolje.

Kako javlja RTS, ako je verovati istraživanjima, kako god i ko god ih je sproveo, Srbi su treći u svetu po paranoičnosti (sumničavosti, nepoverenju). Ispred nas su samo marokanci i još jedna zemlja ...Burkini Faso.

Ovo mi je mnogo sumnjivo. Verujem i vama. Kako kleveću!, što bi rekao Šojić. Opet nas satanizuju.