Sa koliko da te počastim?

Vlada Srbije počastila je, pred Novu godinu, nekoliko gradova i opština sa ukupno milijardu dinara. Nije to ni prvo ni poslednje izdvajanje iz budžetske rezerve "za izvršavanje obaveza, usled smanjenog obima prihoda budžeta jedinica lokalne samouprave“.

Obično takvo čašćavanje ostane ispod radara javnosti i primete ga samo pasionirani zaljubljenici u Službeni glasnik.

Vlada, naime, transparentnost poistovećuje sa PR-om i marketingom, pa će se u saopštenju sa sednice naći informacija o izdvajanju iz budžetske rezerve za "švrćane" ili za pomoć nekoj opštini koju je zadesila elementarna nepogoda, ali ne i pomoć nekoj opštini koju je zadesila loša vlast.

Možda ne treba biti tako strog, "smanjeni obim prihoda budžeta" ne mora nužno biti posledica lošeg planiranja budžetskih priliva ili lošeg funkcionisanja izvršnih mehanizama za naplatu prihoda. Možda postoje objektivni problemi za koje nisu odgovorni ni Vlada Srbije ni lokalna vlast, ali je problem što mi to ne znamo.

Tek ako mediji objave da Vlada, zakleta na štednju, "otima od penzionera ili lekara" (kako je to preračunao Blic) da bi dala najbogatijim lokalnim samoupravama, možda će se neko potrduiti da objasni u čemu je problem.

Siguran sam da je za lokalne vlasti u Kragujevcu (dobili 300 miliona dinara) problem u neodgovornoj prethodnoj vlasti koju tek što su smenili.

U Nišu (200 miliona) bi mogli da iskoriste priliku pa da kažu da je problem u zaduženju koje je onomad napravio Zoran Živković. Ili da jednostavno zaključe da "bez pomoći države Niš ne može". To je, vidim, Mile Ilić poručio sa novogodišnje naslovnice Narodnih novina. Pres kliping mi ne dobacuje dalje od naslovne pa ne znam da li je pojasnio ovu "donaciju" ili samo ponavlja identičnu priču iz 2010. godine.

Kada mediji, međutim, propuste zanimljivo štivo iz Službenog glasnika pa javnost, kako to najčešće biva, ne sazna gde se i kako troši novac iz budžetske rezerve, građani ostaju u uverenju da imaju štedljivu vladu i odgovornu lokalnu vlast. I da i jedni i drugi (pa makar uz 2-3 rebalansa i tehnički rebalans rebalansa) dobro planiraju i izvršavaju budžet. Da uspevaju da zadrže visok nivo socijalnih davanja, iako je kriza.

Ne sazna se da je novac koji je bio namenjen za nešto drugo, u konkretnom slučaju za robne rezerve i energetsku efikasnost, potrošen na dnevne troškove ili da su socijalni sistem, kakvim bi mogla da se podiči Švedska, kao što je bio slučaj u Jagodini, finansirali svi građani Srbije.

Jagodina je, naime, pre nekoliko godina bila među šampionima po iznosu sredstava dobijenih od Vlade Srbije "za izvršavanje obaveza, usled smanjenog obima prihoda budžeta tih jedinica lokalne samouprave".

U ta srećna, Palmina vremena, poslanici Jedinstvene Srbije održavali su tesnu većinu vladajuće koalicije u Skupštini Srbije, a Jagodinci su verovali da zahvaljujući vlastima koja privlači investitore žive u Geteborgu iz 70-tih. Sada Palmini skupštinski tigrovi nisu neophodni pa su sa 50 miliona transfera pri dnu novogodišnje liste poklona.

A šta ta lista sa devet gradova znači?

Da li su svi ostali gradovi i opštine u Srbiji racionalnije poslovali, pa im ovakva pomoć nije potrebna? Ako je tako, poruka koja se šalje ostalim lokalnim samoupravama svakako nije dobra, osim ako mere pomoći ne bi bile praćene pokretanjem postupaka za utvrđivanje odgovornosti čelnika lokalnih samouprava koji su uzrokovali finansijske probleme.

Ili su zaista postojali ničim izazvani, nepredvidivi i nepremostivi problemi zbog kojih je morala da se umeša republička vlast?

Da li su dobili samo "naši" ili "njihovi" nisu ni tražili?

Sumnje u raspodelu sredstava iz budžetske rezerve lokalnim samoupravama "po političkoj liniji" bile bi manje kada bi postojala praksa da se objavljuju obrazloženja iz kojih bi se moglo videti koja je namena dodeljenih sredstava, ali i kada bi se objavljivali zahtevi lokalnih samouprava koji su upućeni Vladi, a koji nisu uslišeni.

Najbolje bi bilo kada bi sve lokalne samouprave znale šta mogu da očekuju iz republičkog budžeta unapred i kada se od unapred utvrđenih kriterijuma raspodele ne bi odstupalo naknadnim davanjima tokom budžetske godine.

Danas nema potrebe da se isključivo iz političkih razlog finansiraju mesta u kojima koalicioni partneri drže vlast, jer je većina koju Vlada, odnosno SNS, ima u Narodnoj skupštini stabilna, ali se, u odsustvu drugih informacija, otvara prostor za tumačenje da se transferi i dalje određuju na osnovu odmeravanja snaga u okviru homogene vlasti.