Srećan nam 28. rođendan

U subotu 23. novembra mi, iz UGS "Nezavisnost", smo proslavili 28. rođendan. Za dve godine nam je i Kongres na jubilarni trideseti.

Rođendani su prilika da se podvuče crta iza pređenog puta i porazmisli kako da ubuduće budemo bolji, pametniji i uspešniji. Naravno u meri u kojoj u zemlji poput Srbije se može istovremeno biti i dobar i uspešan.

Ne zvuče ohrabrujuće, recimo, podaci da živimo u zemlji u kojoj je društveni proizvod još uvek manji nego pre tri decenije a dve trećine zaposlenih primi do 42.000 dinara, što je jedva nešto iznad minimalne potrošačke korpe. Zemlja je ovo u kojoj je četvrtina ispod i oko linije siromaštva a nejednakosti su najveće u Evropi. Ko onda može da bude sindikat i da bude zadovoljan, pogotovo kada vidi reke mladih, i ne samo mladih, koji odlaze iz zemlje u potrazi za pristojnijim uslovima rada i boljom zaradom?

Ne zvuči nimalo ohrabrujuće ni činjenica da za medije, posebno one sa nacionalnom frekvencijom, postojimo uglavnom tek kao retka slika i to bez tona. Da nemamo pouzdanog i lojalnog i pri tome i uticajnog političkog partnera. Da delujemo u zemlji u kojoj su, po relevantnim istraživanjima, slabi socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje, u kojoj se sistematski krše radna i sindikalna slobode i prava, a dostojanstveni rad je pre izuzetak nego pravilo. Najzad, Srbija ima status tek poluslobodnog društva i države.

Sve to nije opravdanje i uteha za istraživački nalaz da tri petine anketiranih građanki i građana za "Nezavisnost" nije čula ili nema o njoj stav, odnosno da u nas poverenje ima svaki deseti ispitanik. Nije nikakva uteha što drugi stoje još gore.

Kako dalje iz klime neverice da će ikada biti bitno drugačije i bolje?

Naš „miraz„ je naša borbena prošlost, činjenica da smo ostali nepotkupljivi i da svi iole dobronamerni vide da mi svoje odluke donosimo sami, da nam ih ne sufliraju vlasti ili poslodavci. Iskreno, o našoj borbenosti i snazi argumentacije ne misle loše ni naši partneri, rivali, pa ni protivnici.

Nismo mi ni bez hvale vrednih saveznika u autonomnim medijima, civilnom društvu i akademskoj zajednici. Odnosi sa drugim sindikatima su daleko od skladnih, ali su na putu ka snošljivim, pa i saradljivim.

Naš ključni zadatak i cilj ostaje bolja sopstvena organizovanost i uvezanost, jači resursi i još obučeniji kadrovi i veća umreženost i veća prisutnost i prepoznatljivost u medijima i javnosti. Veće poverenje i brojnije članstvo dolaze na kraju kao potvrda minulog rada.