Dar sa neba

Autor

Aleksandar Mojašević

Redovni profesor Pravnog fakulteta u Nišu.

31. avgust 2020. leta Gospodnjeg, istorijski beše dan. Još jedan negativan lik polako silazi sa istorijske pozornice. Ovoga puta predstava beše odigrana u nama susednoj “Montagna Negra”, pardon, Crnoj Gori. “Crna trojka” – Dritan-Aleksa-Ranko (skr. DAR), uz logističku podršku Đeda, na talasima “Litija”, a uz svesrdnu podršku “Korone”, okrenu istorijski točak i on se zaustavi na broju 13 – nesrećnom po “Milogorce” i samoga Despota Mila, koga od milošte zovu “Milosrbac”.

“Milosrbac”, budući bolećiv prema Srbima, pošto je i sam to nekada bio, pokuša da uplaši sve druge koji nisu Srbi da će upravo oni – da, da, ti Zli Srbi, da im otmu državu, spakuju je i pošalju u Beograd – centar “Velikosrpske ideologije”. No, ovoga puta pakostan plan propade, ili bar ne uspe onako kako je “Milostivi” Despot očekivao.

I dok brojaše glasove, svi sa nestrpljenjem, a naročito Zli Srbi, očekivaše konačan rezultat. Na tabli zasija: 41:40! Uh, baš tesna pobeda, ali dovoljna za demontiranje truloga i drčnoga sistema naviknutog samo na pobede – od one istorijske, referendumske, kada se Milogorci oslobodiše jarma “Velikosrpske ideologije”, do one izvojevane uprkos “državnom udaru”, ali uz svesrdnu podršku “Bosanskoga Bana” sa privremenim sedištem u BG-u.

“Ko bi rek’o, čuda da se dese”, zapeva, a ko bi drugi, nego naš vrhunski majstor zabave, šarmantni i neodoljivi Ministar “vanjskih” poslova. I Čudo se zaista desi – Blagodatni oganj siđe sa nebesa i “sprži” sve pakosne Despotove planove – možda i onaj “BG na vodi”.

No – zašto? Zašto je taj svemoćni, vispreni, hladni i proračunati Despot, to oličenje racionalnog kalkulisanja, taj balkanski Homo economicus, ovoga puta pogrešio?

Ko što to obično biva na Balkanu, odgovori su brojni i maštoviti – od onih da je Đedo “potukao do nogu” Mila i njegove sledbenike, preko onih da je “strani faktor”, ovoga puta sa Istoka dunuo u leđa pobedničkoj trojci (doduše, malo je dunuo i iz Londona), do onih da su Litijaši razbili blasfemičnog Mila. Možemo dodati još neke, malo realnije:

• svaki dekadentni sistem, a naročito ovaj komunističko kvazi-moderni kleptokratski, pre ili kasnije se urušava,
• “složiše se kockice”, odnosno sinergijsko dejstvo brojnih faktora, uključujući i sreću, za rezultat je imalo “početak Milovog pada”,
• prevagnuli su unutrašnji nad spoljašnjim faktorima, odnosno, Milo je u svojoj glavi prizvao nesreću i ostvario “samoispunjavajuće proročanstvo”.

Zadržimo se na trećem objašnjenju i postavimo dublja pitanja. Zašto je ovako Svemoćan čovek značajno izgubio moć? Naročito, zašto je na ovako “glup” način “odigrao“ i smanjio verovatnoću da će pobediti i time indirektno potvrdio staru hrišćansku tezu, da Dobro ipak na kraju pobedi, ili bar da Zlo ne traje doveka?

Bez okolišanja ću ponuditi odgovor: MRŽNJA PREMA SVEMU ŠTO NE PREDSTAVLJA NJEGOV SISTEM VREDNOSTI! A koji je to njegov sistem? Tri velike ljubavi: Vlastoljublje-Srebroljublje–Koristoljublje – koje se ispoljavaju u racionalnoj kalkulaciji troškova i koristi. Ipak, ovoga puta jednačina je zakazala i potvrdila gorenavedenu hrišćansku tezu.

No, da li je samo “Milostivi Despot” oličenje ove “trule računice”? Da li je on jedino Zlo ovih balkanskih prostora? Decidan odgovor je: NE! Despot čuči u svima nama i, u zavisnosti od količine moći, želi da iskaže svu svoju snagu! “Milostive Despote” imamo na svakom koraku, u svakoj organizaciji i/ili ustanovi! Tu su, i čekaju svojih pet minuta!

Na kraju, valjalo bi ponuditi neki protivotrov za ove “despotske tendencije ili sklonosti”. Pa upravo nam ga je koalicija DAR ponudila, a pre njih i “Litijaši”! A šta je to? To su: strpljenje, čojstvo, razboritost i mudrost! U tome se, pre svega, ogleda njihova vrednost. Videsmo nešto što odavno nismo ili možda nikada nismo ni videli, bar ne na balkanskoj političkoj sceni!

Šta će DAR iznedriti na kraju, manje je važno! Oni su svojim primerom pokazali koji je to PUT, a na nama je da to ili prepoznamo ili da se i dalje divimo ovozemaljskim “pobedama” Milostivoga, njegovoj moći, i potajno u dubini duše čeznemo za istim! Jer na kraju krajeva, bolja je i ILUZIJA nego ubitačna ISTINA – koja (iluzija) nas teši, pruža utočište i mir i to bez ikakvih troškova i sa minimalnim naporom! Racionalno, zar ne?