Jedan čovek i dva miliona glasača

Autor

Aleksandar Mojašević

Redovni profesor Pravnog fakulteta u Nišu.

21. jun 2020. Istorijski beše dan. Najubedljivija pobeda u istoriji višestranačja u Srbiji. U trci za 250 poslaničkih mesta, jedna lista, tačnije Jedan Čovek (u daljem tekstu: JČ), osvojila(o) je 188 mandata. Malo li je – rekao bi svaki iole nepristrasni posmatrač.

Hajde za trenutak da ostavimo po strani opoziciju, i ovu što je “izdala” bojkot, i ovu “pravu” bojkotašku. Ostavimo po strani, što je veoma teško, i “koronu”. Zanemarimo i sve druge faktore koji su uticali lli su mogli uticati na ovakav ishod. Pod pretpostavkom ceteris paribus, usmerimo našu pažnju na samo jedno pitanje:

Zašto je skoro dva miliona ljudi (tačnije: 1.953.998) glasalo za JČ?

Da prvo izlistamo uobičajene odgovore koji se mogu čuti u našem javnom ili privatnom diskursu:

• zato što su to neobrazovani ljudi kojima se lako manipuliše,
• zato što su to siromašni ljudi kojima je i 100 evra dosta da “uzvrate podrškom”,
• zato što je to stranačka mašinerija, koja ima svoje medije, svoje tajkune, svoje agencije za istraživanje i štelovanje javnog mnjenja,
• zato što ga drži Zapad da “završi” stvari oko Kosova – posle ga pušta niz vodu,
• zato što je JČ majstor manipulacije, ili što bi rekao njegov “politički otac”, zato što je isčitao sve knjige o političkoj manipulaciji još u ranom uzrastu,
• zato što naš čovek ima “sadomazohistički karakter”, voli vođe i “čvrstu ruku”…

Listu nastavite sami – naravno da ima još odgovora, a “najsočniji” su oni iz kafana, frizerskih salona i taksi vozila. Sve znalac do znalca!

U svakom slučaju, nijedan od ovih odgovora nije potpun, iako možda i ima istine u njima. Nijedan od njih ne ulazi u “suštinu stvari”, u pitanje motivacija i/ili potreba koje stoje iza ovih glasača. A pošto toga nema, najčešće se to neznanje pokriva etiketama: “neobrazovani”, “izmanipulisana masa”, “stado”, “prodane duše”, itd.

Zato, evo alternativnog objašnjenja. No, pre davanja odgovora, važno je istaći nekoliko stvari. Prvo, nije JČ samo srpski proizvod, nije on naš “brend”. Štaviše, istorijski posmatrano, nije fenomen “JČ” začeo svoje korene u Srbiji. On je univerzalna pojava. Od njega nisu pošteđene ni mnoge razvijenije nacije koje se toliko diče svojom “demokratijom”. Istini za volju, u poređenju sa nekim drugima, ovaj naš je “soft” varijanta.

No, vratimo se osnovnom pitanju, a najbolji odgovor može se dobiti ako “uđemo u kožu” tipičnog glasača JČ-a. Sudeći po euforičnim izjavama nakon istorijske pobede, to je osoba ženskog pola, malo starija (koliko ne znam), i željna, a čega drugog nego SIGURNOSTI!

I sada će verovatno krenuti paljba na autora ovih redova kako brani glasače JČ-a. Pre nego ta paljba dosegne svoj jek, hajde da sagledamo (oni koji žele) neke studije (čitaj originalni tekst na: https://theconversation.com/trump-culture-threat-fear-and-the-tightening-of-the-american-mind-57866) koje kažu sledeće (sumiram): kada se čovek oseća ugroženo, kada oseća pretnju, bilo stvarnu i/ili percipiranu, on ima potrebu za REDOM, za stabilnošću!

Štaviše, u društvu u kome vlada ekonomska nejednakost, a naše je takvo, ova tendencija još više dolazi do izražaja (videti: https://journals.sagepub.com/doi/abs/10.1177/0956797619875472?journalCode=pssa). Ovo je još davno sjajni E. From, i bez empirije, postulirao u čuvenoj knjizi “Bekstvo od slobode”. Ergo, intuitivno i zdravorazumski možemo se složiti sa ovim.

U našoj realnosti, JČ je upravo personifikacija REDA u glavama tih ljudi i ništa više! JČ samo zadovoljava potrebu, i to ne malog broja ljudi, za sigurnošću i stabilnošću, zbog brojnih pretnji, što umišljenih (medijski kreiranih), što stvarnih. Zar to ne čini Tramp u SAD-u ili Putin u RF? Potpuno ljudski, reklo bi se, a “neverne Tome” upućujemo na Maslovljevu hijerarhiju ljudskih potreba: SIGURNOST je bazična potreba.

Uobičajeno je „u nas” da se kritikuju, vređaju, ponižavaju ili omalovažavaju preferencije, pa i političke, drugih ljudi, naročito one koje nam se ne sviđaju. Svakodnevno to vidimo. To je isto kao kada bismo omalovažavali nekog jer pije “Koka-kolu”, sa ili bez šećera, a mi volimo domaći sok od maline, ili “Russkaya Vodka”.

Ključno je sledeće pitanje: Da li mi imamo prava na to? Da li možemo da krivimo ljude zato što imaju takve i takve (političke) preferencije, čak i kada mislimo da su najgore?

No, tu nije kraj ovom rezonu. Budući da živimo u “demokratskom” društvu, mi imamo prava da iznosimo drugačije stavove i da pokušamo da ubedimo druge ljude da promene svoje preferencije i izbore. U krajnjem, to je i svrha demokratije: ARGUMENTOVANO UBEĐIVANJE. Lepljenjem etiketa, omalovažavanjem, nerazumevanjem mehanizama koji stoje iza političkih izbora, nećemo ništa uraditi. To je pogrešan i kontraproduktivan put koji će samo učvrstiti postojeće izbore.

Zato, gospodo draga iz opozicije, a i vi veliki znalci iz srpskih kafana i drugih foruma, ako hoćete drugačije stanje stvari, onda treba da razumete “tipičnog” srpskog glasača i način njegovog rezonovanja.

A to je bar jednostavno, idite na pijacu, razgovarajte sa “šahistima” u parkovima, stanite u red ispred poštanskih štedionica i poslušajte šta ljudi misle, traže, šta ih muči. Obratite pažnju naročito na ljude sa “ekonomske margine”.

Neko drugi je to bolje uradio od vas, te nije On za džabe “Jedan Čovek”!