Litije u modi

Autor

Aleksandar Mojašević

Redovni profesor Pravnog fakulteta u Nišu.

Početak 2020. godine obeležavaju brojni naslovi u domaćim i stranim medijima u vezi sa kontroverznim crnogorskim Zakonom o verskim slobodama (ZVS).

Tako imamo veliki i pompezni naslov u Blicu: „PROTESTI U CRNOJ GORI: Više od 200.000 vernika na ulicama zbog spornog Zakona”. U istom tonu naslov objavljuje i B92: „Večeras će Crna Gora biti sva na nogama: Očekuje se rekordnih 250 hiljada ljudi na litiji podrške”.

Antena M „familijarno” izveštava: „Litije u više gradova: U Podgorici se orilo Ne damo svetinje i Crna Gora i Srbija to je jedna familija”.

Novosti kažu: „Crna Gora se umiriti ne može: Najmasovnije okupljanje u Podgorici ikada, Bijelo Polje se upisalo u istoriju, u Nikšiću 40.000 vernika”.

I Slobodna Evropa na svom sajtu uz video snimak nešto umerenije objavljuje: „Masovna litija SPC u Podgorici”. Sličan naslov daje i Danas: „Protestne litije i molebani i večeras u Crnoj Gori”, ili BBS na srpskom: „Zakon o slobodi veroispovesti i Crna Gora: Kad litija postane protest”.

Događaj nije zaobišao ni strane medije. „Euronews” na svom sajtu pušta snimak protesta ispred Ambasade Crne Gore u Beogradu uz naslov: „Hundreds protest in Serbia against new Montenegro church law”.

Dakle, mediji bruje o ovom događaju. Odavno jedan događaj nije bio toliko dugo glavna i važna vest (HEADLINE) u medijima, ako izuzmemo, naravno, koronavirus.

Pa dobro, zbog čega je ovaj događaj toliko značajan? Kakve su njegove reperkusije? I kako će se okončati?

Krenimo redom.

Prvo da vidimo šta znači ključni pojam u ovim vestima: LITIJE! Kada sam bio klinac (u onom post mortem Titovom vremenu) u mom selu za vreme „litija” (događaj oko važnih slava), okupljali smo se na seoskim raskrsnicama, palili neku slamu, zezali se – bilo je totalno zabavno, a da pritom nismo ni znali šta one stvarno predstavljaju. Sada, litije su očigledno ponovo u modi, a za njihovo značenje ne moramo da okrećemo rečnike – ono se samo nameće.

Litije: povorka vernih (gle čuda, sada i nevernih!) ljudi sa sveštenstvom i crkvenim barjacima, kao manifestacija pobožnosti o značajnim praznicima. No, ovog puta taj „praznik” ne beše ni Bogojavljenje, ni Spasovdan, ni Vaskrs, nego jedan „naizgled” običan zakonodavni dan u crnogorskom Parlamentu, tzv. Milovdan!

E sada, iako je do tada za vreme Milovdana praktikovano da se sa „milošću” odnosimo jedni prema drugima (naročito prema etničkim manjinama), stvari se radikalno zaokrenuše. Ritual dobi drugačiju formu(lu): MILO ZA DRAGO! Drugim rečima, MILO nešto uradi, a DRAGO moraše da uzvrati. Neko će reći da je to manifestacija (plemenskog) principa reciprociteta „oko za oko, zub za zub”, ali pre će biti da je nešto drugo! Pa šta je to?

Pre odgovora na ovo pitanje, da konsultujemo političku teoriju klasičnog liberalizma. Ona počiva na tri principa: 1. poštovanje ljudskih prava i sloboda, 2. zaštita privatne svojine, i 3. vladavina prava. E sad, vladajuća garnitura u CG već decenijama se hvali svojim „liberalnim dostignućima”, „modernističkim tendencijama” i drugim „dodacima i frazama” koje idu uz proevropsku i NATO državu. Drugim rečima, sve ono što ne sadrži ove atribute, anahrono je, „oldfešn” ili prosto „seljački”.

I onda odjednom, ko grom iz vedra neba, neki tamo „ludački pokret” se pobuni zbog ugrožavanja Crkve i njene imovine – te „prevaziđene”, srednjovekovne institucije. Milovdan prestade da se slavi i ljudi ga zameniše „Spasovdanom”. Prosto, rešiše da sebe i svoju dušu spasu i zbace taj jaram sa vrata! I ne samo to, nego zameniše i političke uloge: konzervativni pokret stade u odbranu ključnih liberalnih principa! Kakav paradoks!

Ko bi rekao da će upravo ti „seljaci” sa brdovitog Balkana pokazati svima, i „uspavanima” i „modernistima”, šta znače neprevaziđene vrednosti POŠTENJA, ČASTI, SLOBODE I DOSTOJANSTVA – vrednosti „za vijek i vjekova”!

Zato, dragi moji, ne preostaje nam ništa drugo nego da budemo totalno „retro” i iz sveg srca podržimo LITIJE, a „prolaznu modu” ostavimo „modernistima” kojih je puna i Srbija i Crna Gora! Ove (PROTESNE) LITIJE ostaće zabeležene u istoriji kao pokret koji je zasenio sve druge pokrete koji su se odigrali u bližoj ili daljoj prošlosti!

I još nešto za kraj. Litije, kako god da se završe, pokazuju da za nas, IPAK, ima NADE!