Prekomerni optimizam optimističnih ljudi

Autor

Aleksandar Mojašević

Redovni profesor Pravnog fakulteta u Nišu.

Dok ekstremno pesimistične ljude, pogotovo kada naiđu na životne prepreke, ne možeš ubediti da nije sve tako crno i da život može krenuti i drugim, svetlijim, tokom, dotle ekstremnim optimistima ne možeš dokazati da je rizik preuzimanja neke akcije preveliki i da može puno da ih košta, kao što ih najčešće i košta.

Oni kao da su zaljubljeni u svoj optimizam koji ih uvek gura napred u nove izazove, uživaju divljenje okoline, imaju dovoljno ili višak samopouzdanja, zbog čega su, generalno gledano, crte takvih ljudi poželjnije. Zar svako od nas nije poželeo nekada da bude optimista, ili bar veći optimista, ako je to odveć postao ili se takav rodio. Čak i kada očekujemo potomstvo, nekako, svesno ili nesvesno, priželjkujemo da nam deca budu vesela, pozitivna, jedra, puna života.

Drugim rečima, želimo da budu optimisti! Nažalost, ako ekstremno pesimistični ljudi plaćaju cenu (ne nužno) u vidu zdravstvenih (pre svega, psiholoških) problema u teškim životnim trenucima, dotle i ekstremno optimistični ljudi takođe ne ostaju bez posledica zbog sopstvenog optimizma. Drugim rečima, i optimizam, naročito ako je prejak, ima svoju cenu. Upravo se o tome malo zna ili malo priča.

Stoga, evo nekih loših strana prekomernog optimizma optimističnih ljudi, koje pruža nova naučna disciplina koja se nalazi na granici između psihologije i ekonomije, tzv. bihevioralna ekonomija, nimalo ili nedovoljno poznata u našoj (čak i akademskoj) sredini. 

U knjizi „Misliti brzo i sporo“, poznati kognitivni psiholog Danijel Kaneman, inače dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, ubedljivo povezuje prekomerni optimizam sa preduzetničkim samoobmanjivanjem i prevelikim samopouzdanjem finansijskih menadžera.

U pogledu čega preduzetnici najčešće sebe obmanjuju?

U pogledu izgleda na uspeh njihovog preduzeća ili poslovnog poduhvata. Lepo je verovati i biti optimističan, ali podaci (koje iznosi Kaneman u spomenutoj knjizi) kazuju da šansa da preduzeće opstane pet godina u Americi iznosi, verovali ili ne, samo 35 odsto. Američki preduzetnici svoje izglede na uspeh procenjuju na oko 60 odsto – znači, duplo više. Preduzetničko samoobmanjivanje na delu, ali su i posledice evidentne. 

Previsoko samopouzdanje karakteristika je finansijskih menadžera velikih korporacija. Istraživanja pokazuju da kada su američki menadžeri prognozirali pad tržišta akcija, u stvari je došlo do rasta i obrnuto. Kaneman zaključuje da oni pojma nemaju o bliskoj budućnosti tržišta akcija. S tim u vezi, ovaj genijalni istraživač ubedljivo dokazuje da je cela ova industrija izgrađena na zabludi o veštinama investitora. Naime, mnogi investitori dosledno gube u berzanskim poslovima, što je, prema rečima ovog psihologa, poduhvat koji ne bi nadmašio ni šimpanza koji nasumično baca strelice za pikado”.

Zaključak je da je trgovina na berzi kao igra na sreću, ali da uprkos tome, finansijsko tržište i cela zajednica brokera opstaju, jer svi oni veruju u to da su „izabrani” i da mogu što drugi ne mogu.

Od ove zablude o sopstvenoj veštini pate ne samo brokeri nego i drugi stručnjaci. Proizilazi da stručnost ima svoju cenu, ali to nije samo posledica ličnosti stručnjaka, nego i pritiska okoline koja stalno očekuje od njih da iskažu visok nivo samopouzdanja. Ako ne verujete u to, pokušajte da kažete nekom doktoru da njegova dijagnoza nije ispravna ili da ima nekih nedostataka. Nisam siguran da ćete se dobro provesti. Jednostavno, doktori, svojim (pre)visokim samopouzdanjem, samo zadovoljavaju očekivanja okoline (naročito pacijenata) i u tome je stvar. No, posledica prekomernog samopouzdanja (i optimizma) može biti preuzimanje prevelikog rizika, a koji može biti poguban, naročito u oblasti medicine, kada, recimo, život nekog pacijenta visi o koncu.  

Zbog čega iznosim ove nalaze i podatke i kakve to veze ima sa našom zemljom? Ima, i te kako. Nalazi su veoma poučni ako razmišljate da pokrenete sopstveni biznis, recimo, da uzmete početni kredit od Fonda za razvoj ili banke. Bilo bi razborito da, pre nego što se upustite u takav poduhvat, pogledate statističke podatke o uspehu preduzeća u konkretnom poslu za koji ste vi zainteresovani. Pogledajte, ne košta puno, a kasnije će manje „boleti” ili neće uopšte. Čak i da ne uspete, bar nećete biti razočarani, jer ste sebe pripremili i na takvu opciju. Oprezan čovek je mudar čovek. Ovo će potvrditi svaki iskusni finansijski stručnjak, ako ne pati od zablude o veštini i prekomerne samopouzdanosti.  

S druge strane, da li ćete nakon prikazanih nalaza olako uložiti svoj novac u hartije od vrednosti (recimo, akcije) i slepo verovati finansijskim posrednicima (brokerima)? Ako se odlučite za taj potez, bar nemojte biti sigurni u to da ćete (puno) zaraditi. Ako budete imali sreće, svaka čast. To je poenta, berzansko tržište je puka sreća. Možete (puno) zaraditi, a možete i (puno) izgubiti. Neko će reći da optimistični investitori mogu prebroditi i neuspehe, što jeste tačno. No, čak i da ste veliki optimista, vaša finansijska imovina nije neograničena. Vodite računa o tome!

Sve u svemu, optimizam, iako poželjan, jer donosi pregršt zadovoljstava u životu, ima svoju cenu. Zato, ako ste preveliki optimista, trebalo bi da prilikom donošenja odluka zastanete, stavite sebe u ulogu zabrinutog i skeptičnog pesimiste i sagledate posledice iz tog ugla. Ovaj misaoni eksperiment može biti od koristi!