U proseku nam je skroz okej!

Autor

Aleksandar Mojašević

Redovni profesor Pravnog fakulteta u Nišu.

Statističari, kao i oni koji u svom istraživačkom radu koriste statistiku, često se pozivaju na jednu simpatičnu, ali vrlo smislenu anegdotu. Ona kaže da ako čovek stavi jedno stopalo u kofu ključale vode, a drugo u kofu hladne vode, u proseku mu je skroz okej. Dakle, to što znamo koliki je „prosek“ (vrlo „nesrećan termin“), tačnije „srednja vrednost“ neke varijable (recimo zarade u Srbiji), ne mora nužno biti informativno. Bar ne u meri kako se u poslednje vreme prezentuje od strane naših „gospodara sudbina“, dobro poznatog AV (čitaj Aleksandra Velikog), ali i „S. malog“ (sa malim m, pogodite zašto?).

Da budemo precizniji: „ne mora nužno biti informativno“ znači da se isticanjem proseka ispuštaju informacije značajne za primaoce istih (čitaj: neinformisane građane – NG). E sada, da li se to čini namerno ili ne, drugo je pitanje. No, za svrhu ocene prosečne zarade u Srbiji, radna pretpostavka jeste da se to ipak čini namerno, polazeći od opštenarodne premise da sve što se čini u srpskoj politici nije plod nikakvog slučaja. Sve ima neki „telos“ (svrhu, τέλος), da upotrebimo kovanicu našeg prijatelja iz bratske države – Aristotela.

Taj telos možda bi i bio prihvatljiv, da nema instrumentalnu vrednost, koja se u politici svodi na maksimizaciju glasova svim raspoloživim sredstvima. A statistika, pa to i vrapci znaju, vrlo je pogodna da tu svrhu, naročito ako se ljudi previše ne udubljuju. Zato evo nas što volimo malo da zavirimo iza brojki, reči i svega što političari govore ili rade, i vidimo o čemu se tu radi! Đavo se krije u detaljima!

Hajde prvo da vidimo šta kaže Republički zavod za statistiku (RZS). Prosečna bruto zarada u Srbiji za jun 2019. godine iznosila je 74.009 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto zarada) iznosila 53.633 dinara. Ljudi bolje kapiraju ove neto iznose, a naročito u evrima, te se držimo njih: oko 456 evra bila je prosečna zarada u Srbiji polovinom 2019. godine.

No, naš AV, i naročito „S. mali“ mesecima najavljuju kao neki epohalni događaj da će plate do kraja godine premašiti „magičnih“ 500 evra. To se saopštava, a naročito u jutarnjim časovima na obojenim televizijama (pogodite što baš u tom terminu?) sa tolikom dozom optimizma da će ako poverujemo u tu vest od nove godine krenuti u našim životima da teče „med i mleko“.

No, ono što naši glavni junaci namerno (prema pretpostavci) ispuštaju da kažu, a što je takođe objavio RZS, jeste da je medijalna neto zarada za jun 2019. godine iznosila 41.045 dinara ili oko 350 evra. Ih, sad, medijalna, pa šta je to? Odgovor je prost: polovina zaposlenih ostvarila je zaradu do ovog iznosa od 350 evra! Znači, medijana nam daje neke dodatne korisne informacije o zaradama zaposlenih u Srbiji.

Hajde još malo da zavirimo u statistiku RZS-a. Istog meseca 2019. godine prosečna neto zarada u javnom sektoru iznosila je skoro 60.000 dinara. A kada zavirimo ispod površine, vidimo da je prosečna neto zarada u javnim državnim preduzećima bila, opa bato, malo više od 70.000 dinara, dok je u javnim lokalnim preduzećima i administraciji lokalne samouprave bila oko 50.000 dinara. Znaju naše političke stranke na koja preduzeća da ciljaju i da udome verne glasače.

Hajmo dalje da osvetlimo sliku. Prosečna neto zarada van javnog sektora u istom periodu bila je u proseku za oko 9.000 dinara niža. Pa još da dodamo i ovaj podatak da je prosečna neto zarada onih na koje se toliko pozivamo da su motor privrednog rasta – preduzetnika i lica zaposlenih kod njih, oko 27.700 dinara. Dobro, znamo da se u tom sektoru isplaćuje i na crno („šteluje“ se visina plate radi izbegavanja poreskih obaveza), ali to ne dira u našu poentu da se manipuliše brojkama.

I sada, šlag na tortu. Prosečna neto zarada u Gradu Nišu u junu 2019. godine iznosila je oko 50.000 dinara, a u našem „Belom gradu“ skoro 67.000 dinara. Možemo i dalje da se zabavljamo i da uzmemo jednu najsiromašniju (po zaradama) opštinu u Nišavskoj oblasti, Svrljig, i da vidimo brojku: oko 33.000 dinara, dok je u najsiromašnijoj opštini Beogradske oblasti – Sopotu, neto zarada iznosila oko 44.400 dinara. Pogledajte odnos „najbogatije“ niške Medijane i Gradske opštine Vračar: (oko) 55.000 prema 90.000 dinara. Mašala!

Neko će reći da su možda Beograđani produktivniji od Nišlija, ili će reći da je to normalno, jer novca uvek ima više u (svakom) glavnom gradu, ili da je to posledica nasleđa, ili da je život skuplji u BG-u. Možda su sve ove izjave tačne, no one ne ruše našu tezu da onaj „nesrećni prosek“ samo lepo zvuči u ušima neinformisanih ljudi. Mogao sam da uporedim zarade iz nekog drugog grada iz „provincije“, pardon „oblasti”, sa zaradama u glavnom gradu, ali to prepuštam vama, dragi čitaoci.

Dakle, u proseku možda ćemo živeti bolje, a tek kada desegnemo plate od 500 evra! Šta da kažem: živeo prosek! Možda će nekom u tom proseku biti stvarno bolje – recimo, onima koji rade u javnim državnim preduzećima, ili žive na Vračaru, jer im ionako nije loše u odnosu na prosek. Ali će neko, a vidimo da to nije mali broj i naslućujemo koji su to delovi Srbije, i dalje biti debelo ispod tog proseka!