Žene od sultana

Autor

Aleksandar Mojašević

Redovni profesor Pravnog fakulteta u Nišu.

Krajem oktobra 2020. godine nakon višemesečnih očekivanja (u prevodu „otezanja”) konačno smo dobili Vladu, ovog puta sa ograničenim rokom trajanja. Pomalo neobičan slučaj izbora Vlade sa oznakom: upotrebljivo do marta 2022. godine. Još neobičnije je to što je za Vladu glasalo 227 poslanika, dok je pet bilo protiv.

Pored ograničene upotrebljivosti Vlade, vremenske i funkcionalne, ona ima još jedan kuriozitet: sastav.

Naime, od 21 ministarstva, plus dva bez portfelja, 50 odsto je pripalo osobama ženskoga pola. Ono jes’ da su „najvažnija” ministarstva, „pendreka, odbrane i love” (skr. POL) tradicionalno ostala u rukama „jačega” pola, vidna je, ipak, određena „feminizacija” Vlade, budući da su dva ministarstva za „brigu” pripala ni manje ni više nego dvojici „junoša”. Ovoga puta Vlada je brigu usmerila na „selo” i „porodicu”, jer nam pored svih zavidnih rezultata jedino na tom polju „škripi”.

Cinici bi rekli:

A što baš 50%?

Logičan odgovor bi bio:

Pa zbog ravnopravnosti.

Ono jes’ da u opštoj populaciji ima malo više žena, ali ipak 50% je fer, da ne zakeramo! I ne samo da je fer, nego, brate, i lepo zvuči. Pročitajte ponovo: VLADA SA 50% ŽENA!

Uh, al će Evropljani da se oduševe!

I upravo ti isti „Evropljani” nas izgrdiše u poslednjem Izveštaju o napretku „napredne” Srbije. „Malo po glavi, malo po nosu”, a u suštini, „modrice po celom telu”.

Nešto ne štima i ne ide, brate, na tom evro-putu – reče zabrinuti „napredni” evrofil.

A mi jadni, ubismo se i briselskim sporazumevanjem i klečanjem u „Ovalnom kabinetu”, i opet, ništa. Neće, pa neće. Dobro, da ne budemo toliko na kraj srca, blesne tu i tamo po koji tržni centar, o putevima da ne pričamo, a šta tek reći o „borbi protiv organizovanog kriminala”.

Međutim, putevi, tržni centri, i druga „dostignuća” našeg ubrzanog privrednog rasta nisu dovoljni. Potrebno je nešto „fino i suptilno”, nešto na terenu ljudskih prava, a ženska se nametnuše ko poručena. I tako „žensko pitanje” postade opet aktuelno, a mi „privlačni” u očima onih u čije društvo bismo da uđemo. Da li će „štiklica” da nam pomogne u tome?

Zato da postavimo principijelna pitanja: Zašto je bilo toliko važno da u Vladi bude 50% žena? Zašto pol polako postaje odrednica za dobijanje društvene moći bez kritičkog sagledavanja sposobnosti i moralnog integriteta? Da li postajemo pristrasni u korist pola (eng. gender bias)?

Naravno, istinit odgovor bio bi da su žene dugo bile diskriminisane na tom polju, a naročito u pogledu visine zarada i dobijanja važnih društvenih i rukovodećih funkcija. Iza toga stoji neki ideal koji slede zapadna društva oličen u ravnopravnosti polova. Bez trunke ironije, plemenit cilj!

No, čim spomenemo ciljeve, dođemo i do sredstava. Na političkoj ravni, Makijaveli je rekao davno: cilj opravdava sredstva. I tako polako se približavamo suštini priče o 50% žena i vidimo da je na delu ni manje ni više nego puki politički oportunizam. Jednom ga pokazasmo izborom „gej premijerke”, a pošto se to nije pokazalo dovoljnim, dopunismo ga. Šta još treba da uradimo?

Osim toga, valjalo bi osvetliti i one koji „svim srcem svojim i svom dušom svojom” stoje iza našega Sultana, onog što postavi sve te „silne” žene. Paradoksalno, dobro je poznato da preferencije Sultanovih podanika nisu baš u tom pravcu. Jednom progutaše „gej priču”, a sada treba i ovu „žensku”. Ipak, oni znaju da efikasno razreše tu kognitivnu disonancu:

Ako Sultan kaže da je nešto dobro, onda šta (mi) ima da mislimo!

I tako „Žene od Sultana” dobiše značajnu društvenu moć, koja beše u rukama „muških vezira”. Neko bi rekao da to i nije toliko sporno, odraz je društvene evolucije, dok bi drugi rekli da se time narušava prirodni poredak (Animus i Anima zameniše uloge), a ja bih postavio sledeća pitanja:

Kako to da „Žene od Sultana” u svom nastojanju za ideale ravnopravnog i pravednog društva pristadoše da im moć, i to samo ograničenu i oročenu, delegira jedan Moćnik?

Da li je taj izbor kratkovid ili je usmeren na postepeno osvajanje društvene moći?

Ako je to tačno, da li je društvena moć sama po sebi bitna ili su bitne i neke druge vrednosti?

Odgovore potražite sami, a do tada raspisujem jedan oglas: Tražim stan od dva hektara u opštini „Kovid”. Ako neko nađe, hitno da mi javi!