3 muve jednim udarcem

Autor

Aleksandar Stankov

Urednik informativnog sadržaja Južnih vesti.Dobitnik nagrade "Slađana Veljković" za uređivački rad.

Ili “Kako je vlast u Nišu pljunula sebi u usta”. I to u jednom danu.

Sve ono što su na malim ekranima i velikim binama u predizbornoj kampanji prošle godine obećavali čelnici Niša, ali i njihovi lideri iz Beograda, pogaženo je u jednom danu odlukama Gradskog veća i Odbora za imenovanja.

“Da građanima bude bolje” je floskula koja je odjekivala niškim, ali i ostalim trgovima širom Srbije tokom aprila i početkom maja 2012. godine. Boja trga u tom trenutku nije bila važna.

Godinu i po kasnije donosi se odluka o povećanju poreza na imovinu. Gradsko veće usvojilo je nove poreske zone u Nišu, a cena po kvadratnom metru će tek biti formirana. Spekuliše se da će u pojedinim zonama uvećanje biti i 30 odsto!

Sa ovim uvećanjem će nekom, verovatno, biti bolje, ali građanima sigurno neće.

I dok je ova “pomoć” građanstvu tek na početku, drugim rečima, ostaje nam nada da se neće baš sve tako odigrati, jasno je da od mera štednje, makar u Nišu, nema ništa.

Dokaz za to je odluka o formiranju 3 nove uprave. To znači 3 nova načelnika i 3 nova zamenika. O daljoj hijerarhiji se ne usuđujem ni da razmišljam, jer njihove plate finansiramo mi, građani Niša.

Pored udarca na, već ionako “tanak” gradski budžet, ovakvi potezi vlasti pokazuju da nema ništa ni od predizbornih obećanja o smanjenju uprava i reorganizaciji administracije radi bolje uštede.

I treća muva, ali najveća, je ono od čega su mnogi već verovatno digli ruke, čuvena departizacija. Na mnogim primerima do sada je potvrđeno da to u Nišu ne funkcioniše, a najsvežiji je slučaj “Pozorište”.

Ivan Vuković, kadar SNS-a, biće najverovatnije direktor niškog teatra. Svi kandidati koji su ispunili uslove, a nisu stranački obojeni, “džaba su krečili”. Pobedio je onaj za koga je Ministarstvo rada procenilo da ne ispunjava uslove, a njegova stranka se zalaže za departizaciju.

U javnosti se, s vremena na vreme, govori o novim izborima. Ko zna, možda ih bude uskoro, a možda i ne. Svejedno, kada god da se dese, neminovno je da će nam sa malih ekrana i velikih bina govoriti isti ljudi, a posle ovakvih odluka ja vas pitam:


“Da li da im verujemo?”