Gradonačelnik za lepe stvari

Autor

Aleksandar Stankov

Urednik informativnog sadržaja Južnih vesti.Dobitnik nagrade "Slađana Veljković" za uređivački rad.

Kada pogledate zvaničan Tviter nalog Darka Bulatovića videćete uglavnom lepe stvari – obilasci radova, otvaranja i zatvaranja gradilišta, druženje sa najmlađima, opet neko gradilište, podrška Aleksandru Vučiću, pa poseta penzionerima. I to sve pod budnim okom kamera lokalnih televizija.

Poruke su udarničke – nema stajanja, radimo i gradimo i vraćamo dugove.

Na skoro svakom pozitivnom i lepom događaju je prisutan, nasmejan i spreman da nešto kaže. Osim na “Nišvilu”, ali to je neka druga priča.

Međutim, posao gradonačelnika, nekog ko brine o onome što se događa u Nišu i o problemima građana, podrazumeva i neke ne baš tako lepe stvari i neka ne tako “zgodna” pitanja.

Baš tada je od gradonačelnika Bulatovića teško dobiti komentar ili ono što najčešće biva, proglasi se nenadležnim. Nekako se tada seti zakonski propisanih nadležnosti, koje lako zaboravi kada, recimo, obilazi gradilišta privatnih hotela.

Tako je, na primer, bilo s Rovčetom. Dok se gradilo, obilazio je i davao izjave. Ali kada su inspektori utvrdili da se deo gradio bez dozvole, onda je naprasno postao nenadležan.

I on i resorni većnik su prstom pokazali na Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj i projekte, koja se u toku rekonstrukcije i tokom otvaranja u javnosti skoro nije ni pominjala.

Slikao se naravno i prilikom izgradnje Južnog i Čairskog kolektora, asfaltiranja ulica kod Apelacionog suda i kod radova u naselju Šljaka. I ne samo on, nego ceo njegov tim. Sve je to u ponedeljak popodne, nakon dvosatne kiše, bilo nefunkcionalno i poplavljeno.

Naravno, ovog puta iz Kabineta gradonačelnika je opet stigla informacija da su nenadležni i odgovornost su prebacili na Vodovod.

Mi imamo prvog čoveka Grada koji je, prema policijskom izveštaju, hapšen na Merdaru. Gradonačelnik, a hapšen. On reč o tome mesecima nije rekao. Ćuti i dok saznajemo da se, u isto vreme dok je mučio muke sa kosovskom policijom, službeni auto gradonačelnika vozio po Nišu i to na njegovo ime.

Slična je situacija bila i sa trenerom Veselinom Vujovićem. Kada je dolazio u “Želju” prvi se Bulatović slikao do njega. Kada je Vuja napuštao klub iznoseći brojne probleme, gradonačelnika nigde u javnosti nije bilo da stane uz upravu, igrače i klub koji se i dalje finansira iz budžeta. Ili da stane na stranu bivšeg trenera. Kako god, ali da se oglasi i kad je loše. I kada ne ide kako je planirano.

Primera ima još. Ne treba da nabrajamo da bismo shvatili da imamo gradonačelnika za lepe stvari.

I to je u redu, kada bi se u gradu dešavale samo lepe stvari. Posao gradonačelnika, nažalost ima i onu drugu, ružniju stranu. I ona neće da nestane tako što se pravimo da ne postoji.

Uspešan grad, uspešnu firmu, četu, pa i porodicu ne vode oni koji imaju (samo) naglašen osećaj za lepo, nego oni koji preuzimaju odgovornost u svakoj situaciji ne mareći za rejting.

Jer kako jednom reče Abraham Linkoln, kojeg smatraju jednim od najboljih predsednika iako je Amerikom upravljao u vreme građanskog rata:

Ne možete pobeći od odgovornosti sutrašnjice, izbegavajući je danas.