Institucije u okovima, građani u magli

Autor

Aleksandar Stankov

Urednik informativnog sadržaja Južnih vesti.Dobitnik nagrade "Slađana Veljković" za uređivački rad.

Polako ali sigurno poslednjih godina smo kao prava poludemokratska ili kvazidemokratska država prešli put od za javnost zaključanih i zatvorenih institucija, do potpuno zarobljenih. Institucija koje ili više ne rade svoj posao, ili ga rade u nečiju korist. Najčešće u korist vladajuće garniture.

Tako da mi na lokalu imamo pojedince koji javne, dakle svačije institucije, zatvaraju tako što donose odluke koje neće baš da dele sa građanima, iako se tiču njih. Samo kratko da se podsetimo načelnika niške Gradske uprave Ljubiše Janića i njegovog ćutanja na novinarska pitanja. Nećemo dalje o privatnicima u državnim foteljama.

Nije, naravno, on jedini funkcioner u Nišu koji zaključava od građana svoju instituciju. Sve ih je više. Nažalost, za nivo urušavanja sistema ove države koji smo dostigli, sve ovo na lokalu je, što bi se narodski reklo – sitno.

Sitno je jer mi imamo Republičkog javnog tužioca koji se već godinama ne oglašava skoro pa ni po jednom bitnom pitanju. Vlast i opozicija se svakodnevno “gađaju” raznoraznim optužbama i aferama, a javnost ni reč da čuje od organa koji bi to trebalo da istraži i svima kaže šta je istina, a šta laž. Da oslobađa i hapsi. Da građanima “otvara” oči.

Slična je situacija bila i sa Agencijom za borbu protiv korupcije, posebno od dolaska novog direktora za kojeg se isposatvilo da je stranačka ličnost i to povezana sa SNS, iako to ne bi trebalo da bude.

“Ćutiš ti, ćutim ja” je i tamo dugo bila hit pesma, a onda su rešili da progovore i to baš o trenutno najaktuelnijem slučaju – o Krušiku.

Zaključili su da otac ministra policije – Branko Stefanović nije radio u firmi GIM, jer mu firma nije uplaćivala doprinose. To znači, piše Agencija, da ni ministar policije Nebojša Stefanović nije u sukobu interesa jer je upravo MUP izdao GIM-u jednu od dozvola za izvoz oružja.

Čiča miča i gotova priča, a naprednjaci su krenuli da vitlaju tim saopštenjem i brane svog funkcionera.

Ali čekajte, pa zar smo svi mi toliko glupi da poverujemo u to?

Da li mi svi sada treba da mislimo da u Agenciji sede ljudi koji samo na taj način utvrđuju potencijalni sukob interesa nekog funkcionera, iako u konkretnom slučaju imaju dokaze i iz pasoša i vize Stefanovićevog oca gde se on vodi kao pravni savetnik GIM-a?

Ono što svi znamo je da pravni savetnik ne mora da bude na stalnom radu u preduzeću koje savetuje. Ali ako ga već savetuje, to znači da radi sa njima, zar ne?

A šta ćemo sa astronomskim povećanjem prihoda GIM-a od kada se minstrov otac pojavljuje kao savetnik i predstavnik te firme? A sa firmom United BG u vlasništvu ministrovog oca i njenim dozvolama sa kojima je morao da bude upoznat i sam Stefanović mlađi kao predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost?

Naravno da u Agenciji postoje ljudi koji sve to znaju i mogu da istraže, ali očigledno da zarobljene institucije tako ne funkcionišu. Jednostavno moraju da saopšte nešto što bi celu priču “opralo”. To je pre njih, u konkretnom slučaju, uradio i MUP, a nažalost i Ministarstvo odbrane. Dok se oni peru, Aleksandar Obradović sedi zaključan u kućnom pritvoru.

Međutim, kako se klupko odmotava, trgovina oružjem na štetu državne firme Krušik posao je više za Tužilaštvo, nego za bilo koju Agenciju ili savet.

Zato je vreme da ovaj pravosudni organ skine okove, počne da radi svoj posao i progovori.

Baš kao što je progovorio vrhovni tužilac u Češkoj i ponovo pokrenuo istragu protiv tamošnjeg premijera, koja je bila zaustavljena pre nekoliko meseci. To i zaključak revizora Evropske komisije da je premijer Andrej Babiš u sukobu interesa izveli su 40.000 Čeha na ulice. Oni traže ostavku.

Babiš im je na sve to rekao:

Ali da podnesem ostavku zbog toga što mrze Babiša zaista neću. Na demonstracije dolazi pretežno opozicija jer je antibabiš njen jedini program, ništa drugo ne umeju – poručio je demonstrantima premijer Babiš.

Zvuči poznato, zar ne?

Ako bolje razmislimo, magla zapravo i nije tako gusta.