Izbori 2020: SNS i saradnici

Autor

Aleksandar Stankov

Urednik informativnog sadržaja Južnih vesti.Dobitnik nagrade "Slađana Veljković" za uređivački rad.

“Hvala narodu na poverenju. Dokazali smo da se naš rad isplati i da Srbija ide pravim putem. Ova ubedljiva pobeda to potvrđuje”, tako će otprilike lider SNS-a Aleksandar Vučić govoriti 21. juna negde oko ponoći kada budu poznati prvi i preliminarni rezultati ovih izbora. Poželeće svima srećan rad i otići da popije čašu šampanjca. Ali samo jednu. Možda će i vino biti iz podruma njegovog sina.

SNS će odneti ubedljivu pobedu i u to niko ne treba da sumnja. Ovo su njihovi izbori. Zapravo njihovo glasanje. Njihova je i “konkurencija”.

Samo u Nišu 70% kandidovanih opcija je sarađivalo u prošlosti ili sarađuje sa SNS. Mnogi od njih sada nastupaju kao razočarani naprednjaci i nekadašnji koalicioni partneri, ali šta će biti nakon izbora ako pređu cenzus? Opet ona stara – opraštamo im sve zbog naroda i budućnosti Srbije i pravimo koaliciju. I onda svako u svoju fotelju, a narod?

Ostalih 30% su oni koji bi možda i zaista nešto da menjaju, ali verovatno ni sami ne znaju kako kada nisu mogli da sastave liste od 61 kandidata za odbornike koliko ih ima u niškom parlamentu, a posebno da prikupe potpise podrške. Nešto zbog neorganizacije, nešto zbog straha građana, a nešto i zbog opstrukcija. Po 21 ime na listi garantuje samo uhlebljenje za pojednice iz vrha liste, i to je sve.

Ipak, značiće da se čuje i drugo mišljenje u skupštinama. Ako im to uopšte bude omogućeno u blatu u koje je uvaljan srpski parlamentarizam poslednjih godina.

Ovo nije trenutak za promene, hteo to neko da prihvati ili ne. To nam poručuju i naprednjaci koji nam samo u Nišu opet nude isto – penzionere koji ne znaju koji su fakultet završili, odbornike sa kupljenim diplomama, vojne penzionere, novinare karijeriste, prodavce bele tehnike koji su se zaigrali parama, političare koji ne znaju dal’ su Rusi ili Srbi, odbornike sa optuženičkih klupa, bakljaše, aferaše i preletače. Suština je da su i oni svesni da dobijaju, pa nisu morali ništa posebno ni da menjaju. Dodali su nekoliko poznatih lekara, koliko da pokažu da su politizovali sve društvene sfere.

Jer narod je posle 8 godina konstantne indoktrinacije jednostavno anesteziran. Tabloidno biće ide da glasa Vučića jer ga je “spasao” od korone. Jer mu je dao 100 evra, a onda mu poslao pismo da mu se zahvali. Jer mu je asfaltirao ulicu. To što ništa od toga nije uradio Vučić, niti on to radi svojim parama, niti je to njegov posao, ili što je sve to rađeno u tajnosti, kao i većina javnih nabavki u Srbiji, što se neko masno ugradio, to tabloidno biće uopšte ne zanima.

Društvo je predanim i planskim radom prethodnih godina, kroz tabloidizaciju, lažne vesti i dezinformacije zaustavljeno u razvoju. Svako ko misli suprotno od vlasti je proganjan, demonizovan ili kupljen i ucenjen. Tako je stvoren glasač, a ne građanin koji slobodno misli i bira.

Taj glasač će sada odraditi posao. Neposlušni će biti zastrašeni momcima u crnim jaknama i džipovima ispred biračkih mesta.

Kolika god izlaznost da bude ceo svet će prihvatiti rezultate izbora, jer upravo iz sveta stiže i ogromna podrška Vučiću i naprednjacima. Vuk Jeremić je u studiju Južnih vesti rekao da je to zbog Kosova i da Vučić mora da reši to poglavlje srpske istorije, pa ga navodno zbog toga i podržavaju. I deluje da je tako. Posebno se Amerikancima žuri sa tim, jer bi u novembru, kada su kod njih predsednički izbori, mogli da predstave sporazum između Srbije i Kosova kao spoljnopolitički uspeh Donalda Trampa.

A i redno je da radikali (čitaj naprednjaci) i socijalisti ponesu taj suzni, krvavi i bolni teret Kosova na svojim leđima. Zauvek. Oni su ga i zakomplikovali devedesetih. Karma.

Nakon izbora, logično je da se otvori prostor za promene, na spoljnopolitičkom, a onda i unutrašnjem planu. Mada, ako svet nastavi da klizi u desno, u populizam, autokratiju i fašizam, onda ćemo još dugo imati baš ovakve “izbore” i ovakvu “demokratiju”.

Ali za opozicione stranke to je sigurno trenutak za buđenje. Bez obzira da li su bojkotovale ili izašle na ove izbore. Uz maksimalan angažman moguće je možda napraviti neku promenu 2022. na predsedničkim, a svakako 2024. na parlamentarnim izborima.

Nezadovoljstvo se već nakupilo kod mislećih i slobodnih ljudi. SNS realno ne može da pruži više od ovoga, a ulazi se u ciklus poznat kao 12.

12 godina je vladao Slobodan Milošević, ako računamo period nakon sudbonosne i istorijske Osme sednice Centralnog komiteta saveza komunista koja je održana u septembru 1987. Razlaz sa kumom Ivanom Stambolićem, koji je kasnije i ubijen i punu implementaciju svojih ideja započeo je od 1988.

12 godina su demokratske opcije, od DOS-a, preko DSS-a i DS-a, do URS-a upravljale državom. Od 2000. do 2012. godine.

12. godina naprednjacima biće 2024.

Da li će nastaviti dalje pokazaće vreme, a do tada nam je najvažnije da sačuvamo zdravlje. Fizičko, a posebno psihičko. Da, pre svega, zaista i pobedimo koronu. Ali stvarno, ne predizborno.

Epidemija je još na snazi i zato #BudiOdgovoran i #OstaniKodKuće.