Izbori čiji se rezultati još broje, kao i oboleli od korone

Mnogi su prethodnih dana izgovorili ili napisali na društvenim mrežama da nakon 21. juna ništa više u Srbiji neće biti isto.

I neće. U to nas je odmah ranom zorom 22. juna uverio epidemilog Predrag Kon upozorenjima da se korona ponovo razbuktala. Da se ne šali i da su za nova žarišta kriva, pogađate ko – građani, naravno.

Svoju odgovoronost stručni tim Kriznog štaba i dalje ne prepoznaje, iako su svojim izjavama značajno učestvovali u relaksiranju stanovništva od ove pošasti koja nas prati već mesecima. Baš kao i svojim ćutanjem na održavanje izbora.

Ne prepoznaje odgovornost ni politički deo Štaba, iako je poslednjih dana kampanje glavni slogan ubedljivog pobednika ovih izbora, SNS-a bio “hajde da izađemo iz kuće”. Potpuno suprotno do onog što nas je čuvalo i čuva od korone – “ostani kod kuće”. Slogan je poslužio svrsi, ali je malo reći da je neodgovoran. Više je opasan i bezobrazan. Povrh svega, pokazuje šta je onima koji upravljaju i upravljaće državom narednih godina najvažnije – glasovi, a ne ljudi.

Hajde da izađemo iz kuće! @avucic #Vucic #SNS #Srbija #GradimoBuducnostSrbije #ZaNasuDecu pic.twitter.com/oNTSah52Wr

— SNS SRBIJA (@sns_srbija) June 18, 2020

Naprednjaci zaista jesu apsolutni pobednici ovih izbora, ali samo prema preliminarnim rezutatima, jer zvaničnih još nema. Ni više od 10 dana od glasanja. Izbori za republički parlament ponovljeni su čak na 234 biračka mesta i to je sve što treba da znamo o njihovoj regularnosti.

Koliko god pojedinci povezivali ponavljanje sa nameštanjem cenzusa za POKS ili neku drugu opciju, što deluje dosta istinito, suština je da to pokazuje da su za nama jedni od najneregularnijih izbora u istoriji srpskog višestranačja. To potvrđuje i posmatračka misija CRTA, a delimično i preliminarni izveštaj misije OEBS. U njemu se konstatuju i politika polarizacije i bojkot i izmena izbornih zakona pred izbore. Misija uočava političko imenovanje članova RIK-a, mitinge bez distanciranja i “korišćenje privatnih podataka telekom operatera zarad SNS kampanje”.

Posebno se ističe funkcionerska kampanja i zloupotreba krize izazvane koronom u političke svrhe.

Važan aspekt bio je preplitanje SNS kampanje sa medijskim izveštavanjem o odgovorima predsednika i vlade na COVID19 krizu. Predsednikova paralelna uloga predsednika SNS-a i nominalnog nosioca izborne liste još je više doprinela zamagljivanju linije između zvanične funkcije i kampanje, dovodeći u pitanje stav 5.4 OEBS-ovog dokumenta iz Kopenhagena usvojenog 1990. godine – stoji u izveštaju.

Detaljan zaključak uslediće za koju sedmicu, ali i ovo je dovoljno da ilustruje činjenicu zbog čega smo tu gde jesmo – još bez zvaničnih rezultata, sa izlaznošću ispod 50% i sa parlamentom koji prezentuje sve osim demokratije i pluralizma mišljenja i političkih ideja.

Upravo zbog nedostatka demokratije bilo je primetno ćutanje čelnika Evropske unije nakon izbora, koje je rezultiralo neotvaranjem jednog poglavlja u pristupanju Uniji. Prvi put od kada su pregovori počeli.

Iskrena čestitka je stigla od nekadašnjeg visokog zvaničnika EU Donalda Tuska, ali on je partijski kolega SNS na evropskom nivou i to je, zapravo, sve jedan EPP (European People’s Party).

U jednoj rečenici je čestitka stigla i iz Stejt departmenta, ali uz napomenu da i oni čekaju zvaničan izveštaj OEBS-a.

A kako drugačije da se reaguje na činjenicu da je posle 20 godina restartovana i obesmišljena demokratija, a da je politika u Srbiji ubijena. Jer da je cenzus ostao 5% u parlamentu bi gledali samo dve stranke – SNS i SPS. Kao u stara dobra vremena. Politika je sistemski ubijana poslednjih 8 godina brutalnim kampanjama protiv neistomišljenika i mrklim medijskim mrakom. Jedino je bilo dozvoljeno veličanje jednog čoveka.

Veći problem je što su zarad ovog, kako kažu, istorijskog rezultata žrtvovani ljudi koji sada po Novom Pazaru, Kragujevcu, Beogradu i ostalim gradovima stradaju zbog širenja korone.

Obolevaju i naprednjaci koji su slavili pobedu u štabu stranke uz piće, trubače i kolo. Ali koliko god da su slavili, pevali i igrali, neki naši naslednici za koju deceniju u političkoj istoriji o 21. junu 2020. neće učiti kao o danu uspeha, već poraza srpskog društva u svakom smislu.

Učiće o danu u kojem je građanin u Srbiji i zvanično zgažen i ponižen, a vrata širom otvorena autokratiji, partokratiji, klijentelizmu, korupciji i kriminalu. Svemu onome u čemu običan, pošten i slobodan čovek niti ume, niti želi da pliva, ali je vešto obmanut da to glasa.