Ljudi u doba korone
Aleksandar StankovUrednik informativnog sadržaja Južnih vesti.Dobitnik nagrade "Slađana Veljković" za uređivački rad.
Ovih dana ne moramo ništa. Nigde da stignemo na vreme. Ništa da “završimo” što pre. Da kupimo. Platimo. Odemo na sastanak i napravimo ovo ili ono.
Nisu nam bitni ni politika, ni izbori. Ni levi, ni desni. Ni zveckanje oružjem, ni pokazivanje zuba. Jedino se koprcaju još populističke laži, ali kako situacija sa virusom postaje ozbiljnija i one jenjavaju. Za koga navijamo? Ni to sada nije bitno. Podele su iščezle.
Ovih dana sedimo kući. Sami. Sa porodicom. Sa decom. Prate se vesti i misli se jedno – da korona ne zakuca na naša i vrata naših najmilijih. To je sve što želimo i to je sve što nam je bitno.
Život, kakav znamo, stao je. Ali da li je to i bio život?
Kapital, profit, politika i biznis, najvažnije reči prethodnog i ovog veka okupirali su naše živote i uveli u kolotečinu bez kraja. U život koji je ništa drugo do jurnjava. Neki jure za opstankom, neki za još lagodnijim životom. Tako je danas podeljen svet. Ne postoji sredina koja bi da živi bez pritiska novca – da bude zadovoljna time što ima, a da joj to bude i dovoljno.
Jurnjava je izrodila dehumanizaciju, pa su samo retki hteli da starijem komšiji ponesu torbu. Retki su počeli da govore “dobar dan” u hodniku zgrade.
Zaboravili smo se kao ljudi.
Priroda, Bog, kosmička pravda ili nešto četvrto je rešilo da napravi reset i podseti nas na prave vrednosti – porodicu, ljubav i slobodu.
Neki, nažalost, to širom sveta plaćaju glavom, ali ostali počinju da shvataju.
Poruke podrške lekarima, aplauzi i pevanje sa terase – podrška nama samima, volonterski timovi, ljudi koji sami šiju maske za druge. Pa besplatni časovi, saveti lekara.
Besplatne predstave i koncerti. Savršeni redovi ispred apoteka sa 2 metra razmaka. Bez guranja, bez psovanja. Zatvaraju se privremeno i pojedine fabrike i privatne firme.
Dobro, ne ide nam baš kupovina u supermarketima, ali za to je kriv najstariji instinkt koji nosimo od naših praočeva – preživljavanje. Kada se čovek oseti ugrožen, on želi da preživi i ne pita za cenu. Moraćemo i tu da se dovedemo u red, jer ako stvarno dođemo do ivice preživljavanja, nikog neće spasiti 23 paketa WC papira, ali možda hoće čovek.
Neki čovek kojem je možda falila rolna papira, ali nije mogao da je kupi jer je neko odneo 23 paketa.
I pored toga, ovih dana, pritisnuti mukom i pod pretnjom korone, opet smo ljudi.
Zato sada imamo jedan zadatak – da ne budemo ljudi samo u doba korone.
Virus će jednom da prođe. Baš kao što su prošle druge pandemije, katastrofe i ratovi.
Istorija pamti da je posle Drugog svetskog rata solidarnost među ljudima bila presudna za obnovu. Ne gradova, nego života. Ta solidarnost je praktično stvorila novi svet koji je bio uništen virusom nacizma.
Solidarnost među nama, koja je u međuvremenu nestala, ponovo je probudila korona.
Nemojmo opet da je zaboravimo.
Za početak, ostanimo kod kuće.
#smrtkoroni
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
11Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Priroda se izjasnila, samo nacije sa mentalitetom kosnice mogu u borbu protiv virusa, a takav mentalitet imaju samo komunisticka drustva. Ovi sto se otimaju o toalet papir su zavrsili karijeru kad potrose zalihe. Sad bi kapitalisti voleli da im preko noci promene ideologiju. Oni su pomirili hriscanski duh i potrosacki mentalitet, znaci umeju sve, samo nemaju vremena, pa ce ici brutalnim metodama.
Što volim kad se neko bez osnove pravi pametan… Luterani kažu za sebe da su oni savremeni kapitalizam ne prihvatili nego stvorili i ništa pri tom nisu mirili. Dobrovoljno, oni neće ništa promeniti. Kapitalizam jeste u agoniji, ali to tako može da traje dok je i ljudi na planeti, svima je ionako svejedno.
Solidarnost i podrška za obolele, da brzo i bez posledica ozdrave! Podrška i apotekarima i učiteljima, prodavcima, čistačima, novinarima, svima onima koji se zajedno bore! Izdvajanje samo jedne grupe ljudi, lekara, nije dokaz solidarnosti već pokazatelj udvoristva belim mantilima, koji zbog stanja zdravstva u Srbiji, tu podršku ne zaslužuju na ovaj način!
Постоји ли ОДГОВОРНОСТ лекара за стање на клиникама које се описује као КАТАСТРОФАЛНО.
Ja sam nastavnik.Jesam li ja odgovoran za stanje u školi?Sve i da ne mogu da zaspim od muke što je tako,ne mogu da učinim dovoljno ako se ne pobune korisnici.A korisnici ćute. Ili negoduju na ovakvim mestima.Lekari nisu ni bolji ni gori od onih koji su oko njih.Ljudi ovde nemaju osećaj za kolektivno, ne razlikuju dobro i zlo.To je, drugar, ptoblem. Svi vi ćutite u domu zdravlja.
Svakome,ko kupi vise od dva paketa t.papira, sledeci put bih dao suske od kukuruza,da ga podseti na zavicaj,odakle je dosao !
Onome,ko nosi po pet pileta i po pet kg.mesa, trazio bih da nadomesti iz sela ,domace,onima sto nemogase da uzmu jedno pile i kilo mlevenog !
Bravo Aleksandre!
Naša privatizacija je gora od corona virusa- tu nam je stopa smrtnosti iznad 10 procenata a broj obolelih 98 procenata.
Jasno je da je autor o ovome razmišljao dugo,da je korona tek povod da kaže kakav je (do skora bio) današnji život.Ipak, njegovi prethodni radovi nisu nagoveštavali tako nešto;bilo je to, uglavnom, rutinsko slavljenje onoga što u ovom tekstu kritikuje. Kada je bio iskren? U ovom tekstu, čini mi se.
Poštovani,
Nikada nije bilo rutinsko slavljenje. Uvek pokušaj da nam bude bolje, da budemo bolji.
I uvek iskreno – tada i sada.
Hvala na čitanju.
U redu, hvala vama što ste odgovorili.