Nema demokratije, nema ni Skupštine

Autor

Aleksandar Stankov

Urednik informativnog sadržaja Južnih vesti.Dobitnik nagrade "Slađana Veljković" za uređivački rad.

Niška Skupština je zvanično poslednji put zasedala prošlog četvrtka. Gledano kroz dokumentaciju, održana je 33. sednica. Usvojene su većinom glasova 43 tačke dnevnog reda. Kvoruma je bilo.

To bi bio zaključak svakog ko bi pogledao samo papire sa tog zasedanja. Jedino gde bi mogao da shvati pravu sliku niškog parlamentarizma bio bi zapisnik sa sednice ili video snimak.

Tu bi uvideo da sednici nisu prisustvovali odbornici opozicije, da su sve te tačke usvojene za dva i po sata i da diskusije gotovo nije ni bilo. A da je kojim slučajem bio u sali, video bi i sva natezanja sa kvorumom i “stražu” na ulaznim vratima, koja savetuje odbornike da ostanu u sali, da bi održali potreban broj.

Ispred sale bi zatekao nezadovoljnu opoziciju, koja bojkotuje zasedanje, ali i spisak prisutnih odbornika, koji, kako se čulo u Skupštini, automatski znači i isplatu dnevnica. Na njemu su i potpisi te iste opozicije koja ne želi da učestvuje u radu parlamenta.

Kolevka demokratije je stara Grčka. Jedan od razloga ove definicije je i postojanje Narodne skupštine čiji su deo, još u to doba, mogli da budu svi slobodni građani. Skupština je bila multifunkcionalna, pa su zbog brojnih diskusija i želje da budu što bolji oratori, Grci razvijali čitave retoričke, pa čak i filozofske škole.

Mi smo u Nišu vekovima kasnije došli u situaciju da u našoj modernoj Skupštini, u makar na papiru razvijenom demokratskom društvu, diskusije skoro i nema. Neko će reći, „pa ko će da diskutuje kad su svi iz iste stranke, jer opozicija je u bojkotu?“. Lider odbornika vladajuće većine Zoran Perišić bi se složio s tom konstatacijom, jer je i sam rekao da „oni ne žele da glume i da se slažu sa predlozima vlasti”. Zato valjda i nema diskusije. A možda je nema i jer je Perišić na stanovištu da su političke debate prevaziđene.

Ipak, ne diskutuje se samo ako si protiv nečega. Posebno u parlamentu. Treba diskutovati i predlagati još bolja rešenja za građane, koje odbornici zapravo i predstavljaju, ili makar dovoditi u sumnju ono što se predlaže, tražiti informaciju više. Opet, zbog građana.

Ovako, taj dan u parlamentu je protraćen, jer se ništa novo nije čulo, tako da su već ranije usvojene odluke Gradskog veća mogle samo da budu upisane u Službeni list Grada Niša. A kada se ne pita i u odlukama ne učestvuje Skupština, onda je to neka druga vrsta političkog uređenja, svakako ne ona koja nam piše u Ustavu.

Glavno pitanje je samo šta je starije – kokoška ili jaje tj. da li smo mi u gradu prvo ostali bez demokratije pa onda bez Skupštine, ili je obratno.

Nema opozicije, nema diskusije – jasno je da nema parlamentarizma. Nema parlamentarizma – nema ni demokratije. Ali opozicija kaže da su oni napustili parlament baš zbog toga što tamo već nije bilo demokratije. Rebus?!

Iskreno, i dok je opozicija bila unutra, vladajuća većina nije puno diskutovala. Obično su to bila višeminutna izlaganja gradonačelnika Niša Darka Bulatovića, koja su išla od traženja podrške, do već dobro poznatog reklamiranja aktuelne vlasti i razračunavanja sa opozicijom.

Njegova priča izostala je samo sa ove, poslednje sednice, na kojoj je zaobišao i novinare i ostavio ih bez izjava, iako je za njega bilo dosta pitanja oko parlamentarizma, debatovanja, medija, opozicije, a posebno budžeta.

Na kraju, nije ni bitno ni to da li je prvo nestala demokratija ili parlament ili je bilo obratno. Nemamo ih. I to nas građane treba najviše da brine.

A ako neko ne zna zašto, dovoljno je da se setimo samo nekih načela demokratije koje je u svom delu Politika naveo Aristotel:

Da se svim građanima da pravo da biraju organe vlasti, da zahtevaju od njih polaganje računa i da učestvuju u sudovima.

Ovo je, između ostalog, napisao ovaj filozof.

Da ostavimo po strani ostala načela ove ideologije i sve građanske slobode koja ona propagira, zamislite samo da zauvek nestane ovo što je Aristotel naveo.

Šta ćemo onda?