Nismo šteta, nego šampioni

Autor

Aleksandar Stankov

Urednik informativnog sadržaja Južnih vesti.Dobitnik nagrade "Slađana Veljković" za uređivački rad.

Upita nas Bojan Avramović, direktor Regionalne razvojne agencije “Jug” i valjda samoproglašeni naddirektor Aerodroma “Konstantin veliki”, u emisiji “60 minuta” koja se emitovala uživo, da li smo mi, Nišlije, svih nas 300.000, svesni da smo „šteta za državu”!?

Pazite sad, od tih 300.000 duša, neki procenat je i njega podržao na nekim od izbora u prošlosti, svejedno da li je po niškim ulicama pričao kako su najbolji radikali, novosrbijanci ili naprednjaci. Nosio je sva tri dresa, pa je i različitu priču pričao. Tako su neke “štetočine” iz Niša, kako on reče, njemu i obezbedile, svojim glasovima, da se dokopa vlasti i direktorske fotelje RRA “Jug”. Sada mu, između ostalog, i Nišlije plaćaju platu, ali i pored toga, on sumnja da smo štetočine.

Nevešto je to pokušao da pojasni, pa je rekao da je to iz nekog finansijskog ugla, jer navodno Nišlije, koliko sam razumeo, slabo plaćaju porez, a krive su i neke loše privatizacije.

Bez namere da se pravdam, reći ću samo da ja nisam šteta.

Po meni su veća šteta, naravno za društvo u celini, političari koji od višestranačja, pa i malo pre toga, lažu i mažu nas građane, zarad neke fotelje, funkcije i masne plate. Političari preletači. Oni koji zapošljavaju partijski. Koji u javnom sektoru nađu radno mesto i za ljubavnicu i za sestru. Političari koji jednog dana veruju u decentralizaciju, a drugog u Beograd. Oni kojima su nezavisne institucije nebitne, jer im “ne može niko ništa i jači su od sudbine”. Koji ljube sliku jednog, pa drugog vođe, a tom narodu u kampanji obećavaju kule i gradove, pa kad dobiju šta žele, onda im narod postaje štetan i javne funkcije koriste za punjenje sopstvenog džepa i ega.

Međutim, mi već godinama živimo u toj “izvrnutoj torti” kojoj dno na vrhu stoji, a poslednjih godina sve intenzivnije, jer su sve veći napori da nam nenormalno naprave normalnim. Pa nas tako svakodnevno drže u strahu zaverama i izmišljenim ratovima, dovode u zabludu supermenima i kvazi-moćnicima, dele na podobne i nepodobne i degradiraju besprizornostima sa malih ekrana.

I kada neko nešto pita što ispada iz pomenutih okvira, on postaje štetan.

Ne, gospodine Avramoviću. Nišlije nisu šteta, Nišlije su šampioni. Šampioni izdržljivosti i preživljavanja! Možda toga niste svesni, ali nije ni čudo, jer sami rekoste da ste sa druge planete.

Avramović se nije samo zadržao na kritikama građana, već je u stilu pravog naprednjaka, rešio da se pozabavi, a čime drugo, nego medijima. U pomenutoj emisiji, komentarišući medijski zakon iz devedesetih, reče direktor RRA da bi i današnji medijski zakoni mogli malo “da se pritegnu”.

Očigledno nije čitao izveštaje o nedavnoj poseti Evropske federacije novinara gde je konstatovano da su novinari već “pritegnuti” na više nivoa u “demokratskom” društvu koje kreira njegova najnovija partija.

Ja ipak žurim da objavim tekst dok se Avramović eventualno ne sretne sa nekim, iz tako mu voljenog Beograda, ko je pritezao i, nažalost, priteže medije po Srbiji.