Parkom protiv zagađenog vazduha
Aleksandar StankovUrednik informativnog sadržaja Južnih vesti.Dobitnik nagrade "Slađana Veljković" za uređivački rad.
Jedan mali, zapravo mini park smešten je odnedavno u dnu niškog Keja Mike Paligorića, kod Železničkog mosta i raskrsnice sa Vinaverovom.
Sada je tu park, a ranije je bilo jedno veliko ništa. Iskopana zemlja puna rupa. Prazan prostor. Blatnjav tokom jeseni i zime, a najčešće korišćen kao privremeni parking, smetlište i javni toalet.
Nema tamo više ni vozila, ni smrada. Tu su sada trava i mlade sadnice. Za decu su postavljene klackalice i ljuljaške, a za starije klupe. Posebnu draž daju stare, ali prefarbane kante za smeće. Vraćaju u prošlost i sećaju na dane kada ih je u Nišu, a posebno na keju, bilo puno. Mnoge od njih su nažalost, zbog nesavesnih građana, završile u Nišavi.
I eto tako je jedno zapušteno mesto postalo lepše. Sa travom i ukrasnim biljkama koje sada brane stubići od onih koji bi ipak i dalje tu da ostavljaju svoja vozila.
A u Nišu ima na stotine takvih lokacija koje bi lako, uz malo ozbiljniji i kreativniji angažman gradskih vlasti, mogle da postanu lepi parkići. Mesta za igru i druženje. Povrh svega mesta za zelenilo.
Jer, htela ona to da prizna ili ne, ova SNS garnitura ostaće upamćena i po betonu.
Ne samo u Nišu, već na nivou cele Srbije. Betoniraju se i popločavaju trgovi i njihove zelene površine. Asfaltira se oko drveća, uništava međublokovsko zelenilo i grade se zgrade, na travnjacima se postavljaju montažni objekti i trafike, krče se šume da bi se pravili putevi, a reke betoniraju i stavljaju u cevi.
Zelenila ni ranije nije bilo dovoljno, pa ga zato i ne treba dodatno smanjivati.
Priroda sve evidentira i za sada samo upozorava. Najčešće zimi, kada su i Srbija i Niš u vrhu liste država i gradova sa najvećim procentom zagađenosti vazduha. Jednostavno je – nemamo prirodna pluća koja bi čistim vazduhom punila naša, ljudska.
Eto koliko je malo potrebno da se to dobije. Da se dobije parče zelenila. I za to idu sve pohvale nadležnima. Posebno ako je to bio i zahtev stanara okolnih kuća i zgrada, a oni ga ispoštovali. To je to. Zato su tu, zato ih plaćamo.
Samo parkovi mogu da nas sačuvaju od zagađenja. Ne beton.
Zato oni koji su u gradu zaduženi za zelenilo i životnu sredinu neka insistiraju da godišnje imamo novih sadnica bar koliko i novih behaton ploča, a svaku potencijalnu divlju deponiju i zapuštenu površinu neka pretvaraju u park. Dvostruka je korist – nema više smeća, a ima zelenila.
Ne dozvolite investitorima da grade na zelenim površinama između zgrada. Ne mogu svi da žive u centru. Pogledajte na šta nam liči Šećer mala. Ima dovoljno prostora za nova naselja na sve 4 strane Niša. Grad postaje grad kada i ako se širi, a ne kada se gužvamo u kvartovima koji su već bili tesni i generacijama pre nas.
U centru, gde su saobraćajne gužve najveće, a samim tim i zagađenje, umesto zgrada i betona neka niču drveće, parkovi i bašte. Baš kao na Keju Mike Paligorića.
Na nama građanima je da to čuvamo, da nam duže traje. Jer zelenilo i park su tu da se družimo i igramo, ali i da lakše dišemo.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
7Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Lepo mesto za jednu omanju zgradu..
Zašto takav odnos prema zelenilu? A koji to seljak, a u Nišu gotovo da niko drugi ne stanuje, voli zelenilo, prirodu… Ovo nije podsmevanje ni grdnja. Seljak je u grad pobegao upravo od sveg tog zelenila. Znam koliko je ovo banalno ali uvek treba iznova da se kaže. Tog seljaka niko nije ni pokušavao da nečemu nauči. Konstantinovićevi izlivi gađenja definitivno nisu koristili.
Naši gradski urbanisti dobijaju posao izrade planova uz gaženje ZJN i onda se divlja. Nikada manje nišlija u Nišu, a zaposeda se svaki međuprostor između zgrada za nove zgrade, dok stanovi u starim zvrje prazni. Kod nas se ne ruše trošne zgrade da bi na njihovom mestu nikle nove, ali se sa izuzetnim zadovoljstvom seku stabla i betoniraju zelene površine između zgrada. Nema bolje klime od drvoreda.
Niš je grad u kome su mnogi drvoredi ubijeni, a oni su naša pluća i naša klima. To gradski urbanisti ne shvataju, pa kakvi su im planovi, zakav nam je grad.
Početkom maja iz toplane jug kuljao je crni dim, a tamogde postoji gradska gasovodna mreža ljudi, koji imaju pristojne prihode, ne mogu da se odviknu od ložačenja na drva i ugalj. Ne shvataju da time ubijaju svoju decu, unučad, sugrađane.
Ako ne žele da rade u sopstvenu, korist svoje dece, unučadi, svojih sugrađana, onda bi poslovi koji dobijaju uz kršenje ZJN trebalo da se dodeljuju putem javne nabavke.
Planirati betoniranje zelenih površina je nehumano, ubistveno, jer je to nezdravo za decu, hronične bolesnike, starije i ostale stanovnike grada iz koga se naša deca ubrzano iseljavaju.
Zbog čega Niš ne bi postao zeleni grad?
Kao mala pomoc nadleznima.
Mozda bi mogli da stupe u kontakt sa arhitektonskim fakultetom
da im studenti urade kao vezbu iz pejzazistike oblikovanje parkica.
Zelene povrsine mogu takodje da izgledaju lepo, a i ne bi kostalo vise.
Tacno je da je to bio predlog stanara tog kvarta. Iskreno bili smo ubedjeni da nece ispuniti dato obecanje, ali su nas demantovali. Zahvaljujem se svima koji su učestvovali, ali ne želim nikoga da imenujem da sve ovo ne bude ispolitizovano.