Paun i vile u naprednjačkoj mitologiji

Autor

Aleksandar Stankov

Urednik informativnog sadržaja Južnih vesti.Dobitnik nagrade "Slađana Veljković" za uređivački rad.

Šta bi drugo aktuelna gradska vlast u Nišu izmislila kao simbol grada i kao simbol političkog “pecanja” roditelja preko dece, do pauna i vila?

Ništa im bolje i ne pristaje, a ništa manje i ne zaslužuju.

Mi, koji u ovom gradu već gazimo i četvrtu deceniju, a posebno oni stariji, sećamo se čuvenog jata paunova iz kruga nekadašnje Mašinske industrije u Šumadijskoj ulici, koja se trenutno rekonstruiše.

Sećamo se njihove pesme u suton. Ona je znala da bude i uznemirujuća za one koji je prvi put čuju, a tako se tumači i u mitologiji. Kao pesma koja ne donosi dobre vesti.

Paun je, ipak, tu negativnu konotaciju zbog vokala potpuno skrajnuo svojim izgledom i pojavom. Gracioznim hodom, predivnim bojama i, pre svega, ogromnim repom koji su još stari Sloveni povezivali sa suncem i u svemu tome videli nešto lepo i pozitivno.

Osim zanimljive estetike, tog nekadašnjeg jata iz MIN-a, po kojeg kućnog ljubimca u okolini i paunova koji su sada deo gradske bašte u Tvrđavi, ova ptica ni po čemu nije zaslužila da bude simbol grada i da baš oko nje piše – ja volim Niš.

Direktor JKP Mediana, preduzeća koje je za cvetnu figuru pauna postavljenu u “Čairu” dalo skoro 600.000 dinara naših para, rekao je bi to tako trebalo da bude “jer je Niš grad investicija” i jer je paun jedina životinja koja se pominje u Bibliji. Netačno.

Da, paun se pominje, na primer, u Knjizi o Jovu, mada bez nekog posebnog značenja. Ali svakako nije jedina životinja u Svetom pismu, kako je rekao direktor, jer se već u istoj rečenici pominju i čaplja i noj.

Jesi li ti dao paunu lepa krila i perje čaplji ili noju? – piše u Knjizi o Jovu.

Ono što tumači najčešće vide u paunu su arogancija i gordost, te zato i ne čudi što se vladajuća većina u Nišu odlučila da izmisli svoj simbol grada i da za njega uzme baš ovu životinju.

Da opravda simboliku pauna, brzo posle njegovog postavljanja u najvećem niškom parku, potrudio se jedan od funkcionera SNS i predsednik Opštine Pantelej Bratimir Vasiljević. Kako drugačije, nego u razgovoru sa novinarima Južnih vesti.

Je l’ ja srpski govorim ili ćete da me naljutite da prekinem vezu? Ja treba da prekidam posao da bih vas zadovoljio. Doviđenja – rekao je između ostalog Vasiljević.

Bio je pitan o akciji Opštinskog odbora SNS u Panteleju gde su tzv. “SNS dobre vile” na dečijem igralištu mališanima delile čoklade sa naprednjačkih štandova koje krasi slika Aleksandra Vučića.

Ova akcija, za razliku od cvetnog pauna, među građane je zaista donela jedan simbol Niša – vilu.

Međutim, pošto je na delu potencijalna zloupotreba dece u političke svrhe, jer dok im daju čokolade, vile i ostali funkcioneri “pecaju” njihove roditelje političkim programom naprednjaka, reklo bi se da one nisu na Panteleju predstavljale našu najpoznatiju vilu Naisu.

To su, izgleda, bile neke zloćkaste vile, u narodu poznate kao “samovile”.

I paun i vile su često prisutni u bajkama, pa zato ne treba da nas čudi što su baš sada, nekako zajedno izvučeni iz naprednjačkog šešira.

Baš sada kada živimo “zlatno doba”.