Rat i dalje naš najveći strah

Autor

Aleksandar Stankov

Urednik informativnog sadržaja Južnih vesti.Dobitnik nagrade "Slađana Veljković" za uređivački rad.

20 godina od poslednjeg rata, 30 godina od početka podela na prostorima bivše SFRJ, više od 70 godina od završetka Drugog svetskog rata, a Srbi i dalje najviše strahuju od novih oružanih sukoba.

Istraživanje koje je u novembru prošle godine uradio IPSOS za američki Republikanski institut pokazuje da čak 49% građana Srbije kao najveću opasnost za svoju i budućnost svoje dece vidi rat.

Anketa je kao potencijalne opasnosti ponudila i migracije, kolaps banaka i finansijskog sistema, terorizam, političko nasilje, bankrot, gubitak socijalnog i zdravstvenog osiguranja, gubitak identiteta. Ipak, strah od rata je pobedio.

Pored Srbije na ista pitanja su odgovarali i oni koji žive u BiH, Severnoj Makedoniji i takozvanom Kosovu. I svuda je strah od novih sukoba manji nego kod Srba. U Makedoniji 29%, u BiH 32%, a na Kosovu tek 13%.

Ovakvi rezultati ne treba da nas čude, jer mi smo jedina suverena i priznata država u regionu koja u Ustavu ima teritoriju koja ima svoj Ustav. Ustav te teritorije, takozvanog Kosova, ne priznajemo mi, ali ga priznaju mnogi drugi i ta nerešena situacija u mnogome popunjava pomenuti procenat.

Sa druge strane, zanimljivo je da se na Kosovu najmanje boje nekog novog rata. Njima su prvi strah za budućnost migracije i promena demografije. Čak 36%. I eto, to bi možda moglo makar malo da nas relaksira.

Takođe, sve susedne zemlje su ili članice ili su na pragu da uđu u NATO. I nijedna od njih ne sme, ne daj Bože, sama da započinje rat, niti bi Srbija sutra ratovala samo protiv jedne države. Ne znam za vas, ali meni se NATO ponovo ne “pobeđuje”. Dosta je bilo jednom.

Mi još suštinski nismo raskrstili s prošlošću. U njoj zapravo i živimo, a to je početak problema i baza za nadgradnju.

Prljave poslove nadgradnje rade tabloidi potpomognuti (ne)promišljenim izjavama pojedinih političara.

Samo recimo početkom avgusta prošle godine nekoliko dana su tabloidi izbacivali tekstove i naslove tipa: „Kosovski Albanci za subotu ujutru pripremaju upad na sever Kosova i zauzimanje akumulacije Gazivode da bi onemogućili da Srbi dobiju bilo šta na Kosovu”, „Šiptari danas pale sever Kosova”, “AMERIKA SPREMA ALBANCE: Ubrzali obuku za udar na sever KiM”.

Tome treba dodati i česta prepucavanja sa Hrvatima, posebno se izdvajaju članci oko nabavke aviona, a tu su i neki hit naslovi kao što je bio onaj da Treći svetski rat počinje u četvrtak.

Prošao je i taj četvrtak, prošao je i avgust 2018, a rata nema. Portal koji se bavi otkrivanjem lažnih vesti “Raskrikavanje” utvrdio je da su svi ti naslovi bili samo to – lažne vesti.

Međutim, ta propagandna mašinerija ne staje i kao da se trudi da građane drži u konstantnom strahu. Jer dok su građani u tom stanju mnogo manje misle o realnom životu, platama, potrošačkoj korpi, političkim odlukama, rupama na putu, porezima, taksama. O svemu onome za šta bi mogli da traže odgovornost od onih koji su na vlasti.

Tako se na neki način i čuvaju fotelje vladajućoj garnituri, ali ono što najskuplje plaćamo, pored straha, je mržnja. Netrpeljivost se javlja među narodima zahvaljujući takvim novinskim člancima kojih, naravno, ima i sa druge strane. Mržnja prema susedima, ali i među nama.

Problem Kosova će jednog dana da se reši, nadajmo se, mirnim putem. Političke garniture se menjaju, ali šta ćemo sa pojačanim strahom i raširenom mržnjom?

To će, po svemu sudeći, ostaviti nesagledive posledice na društvo i biti upamćeno kao tragičan produkt aktuelnog mejnstrim “novinarstva” i trenutne politike.