Ubijanje novinarstva – poslednji čin

Autor
Aleksandar Stankov

Urednik informativnog sadržaja Južnih vesti.Dobitnik nagrade "Slađana Veljković" za uređivački rad.

Aktuelni režim rešio je da ubije novinarstvo u Srbiji. To se vidi na lokalu, gde se već godinama najviše novca daje medijima koji se uglavnom bave propagandom i reemitovanjem sadržaja sa Studija B i Pinka. Sporna je i poslednja odluka Vlade Srbije da, kako prenose udruženja, znatno izmeni predlog Medijske strategije u odnosu na ono što je predložila relevantna Radna grupa, i tako ga pošalje u Brisel.

Više se i ne krije da je ono jedino što se smatra prihvatljivim “novinarstvom” zapravo propaganda. I to ona najgora, koja ide dotle da na primer medijski radnici glume presrećne vozače koji se slikaju u tunelu u Grdeličkoj klisuri.

I upravo na takav neprofesionalizam i nebuloze su udruženja i ranije ukazivala i Ministarstvu informisanja i međunarodnim esnafima, te su sve kritike koje su se ticale medija i Regultornog tela za elektronske medije (REM) stigle i do poslednjeg izveštaja o napretku Srbije ka EU. Ocena za slobodu medija je ostala “bez napretka”, izražena je zabrinutost nivoom slobode izražavanja i zatraženo je da se Medijska strategija koja je kreirana u saradnji sa udruženjima što pre usvoji i implementira.

Reakcije na taj izveštaj Evropske komisije – koji je za razliku od dosadašnjih, u različitim oblastima bio nešto oštriji i konkretniji, što je, kako je sama rekla, prilično zabavilo premijerku Anu Brnabić, a predsednik Vučić ga je pročitao do pola, jer je imao preča posla – i dalje traju.

Uglavnom ga, kao što vidimo, većina političkih aktera iz vlasti nipodaštava, odbacuje sa arogancijom i podsmehom, iako sadrži neke od suštinskih problema našeg društva koje bi trebalo rešiti bez obzira na evropski put Srbije.

Ipak, hitno se postupilo sa preporukama oko Medijske strategije i njen predlog je odmah poslat u Brisel. Međutim, ono što je poslato dobrano se razlikuje od onog što je dogovoreno sa udruženjima. Pojedini predlozi i rešenja su izmenjeni, mnogo toga je preformulisano.

Savet za štampu je, kao jedino samoregulatorno telo koje analizira primenu i kršenje Kodeksa u medijima – izbrisan iz strategije!

Kada su to pre nekoliko meseci na sastancima i skupovima po Nišu propagarili oni koji su podržali neprofesionalno izveštavanje Barabre Životić sa jednog od prvih protesta “1 od 5 miliona”, kod mnogih je vladala neverica. Ti službenici u medijma zagovarali su neka nova samoregulatorna tela koja bi, kako konstatuje i sam Savet za štampu, njima valjda trebalo da opravdaju zloupotrebu ogromnog novca svih građana koji dobijaju na konkursima.

Na kraju, niko nije verovao da će to da se desi, ali desilo se. Iz Saveta pišu da su spornu izmenu tražile televizije Vranje i Bujanovac, čiji je većinski vlasnik već nekoliko godina predsednik ili član Komisije za sufinasiranje medijskih sadržaja u Nišu. Na tom konkursu najviše novca već godinama odlazi medijima bliskim ili naklonjenim vladajućoj stranci.

Ovim, ali i drugim izmenama Medijske strategije sa kojima se udruženja nisu složila, ukoliko se na kraju i usvoje, biće zakucan i poslednji ekser u kovčeg srpskog novinarstva. Zakucaće ga ljudi koji, suprotno načelima profesije, jure samo svoj, lični interes.

Taj interes korespondira sa interesima i potrebama vladajuće garniture, pa se tako i došlo do dobitne kombinacije – i vuk sit i ovce na broju.

Nažalost, u ovoj priči, pored novinara koji bi posao da rade profesionalno i časno, a to ne mogu zbog raznoraznih “medijskih magova” koji televizije kupuju i za dinar, najveće ovce ispadaju građani koji će, svesno ili ne, i dalje plaćati da ih lažu.

Samo što ubuduće možda neće imati ko to da im kaže.

Komentari

4
  1. Da REM i Savet za stampu ista rade, da imaju petlje da pocnu sa kaznjavanjem, a ne opominjanjem, to ne bi izgledalo ovako.

    Takodje, cemu nepismeni i neskolovani ljudi u medijima?

  2. To su sve posledice a uzrok, nove medijske zakone, zaobilaziš. Oni su omogućii da se „privatizuju“ lokalni mediji parama lokalne samouprave, oni omogućavaju pojavu „privatna budžetska firma“, oni su uveli prekarni rad novinara, koruptivno ponašanje u komisijama i na kraju doveli su do potpunog medijskog maraka. Uskoro ćemo imati „reprezentativna“ udruženja novinara u organizaciji vlasnika medija.

    • Ne zaobilazim. Medijski, kao i drugi zakoni, imaju svoje rupe. Nisu zakoni ovo stvorili, nego oni koji ih zloupotrebljavaju i ne poštuju.

      Rupe je donekle trebalo da zakrpi nova Medijska strategija, kao i izmene pravilnika o sufinansiranju, ali oni koji se bave pomenutim zloupotrebama to ne žele, zato i menjaju strategiju kako im odgovara. Jer onda može da se radi sve što ste pobrojali.

      • Kakve rupe? Oni su i pisani da bi se iskoristili, ne da bi nešto regulisali. Šta se menja? Da li više neće biti privatnog medija koji svoj prihod ostvaruje skoro isključivo iz javnog sektora? Da li građani Niša neće morati da plaćaju nepostojeću uslugu (RTV) ili je prinudni rad i dalje zastupljen? Popravlja se položaj novinara? Gde su „najveće ovce“ u svemu tome, osim u delu plaćanje?

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.