Uozbiljilo nam se pozorište
Aleksandar StankovUrednik informativnog sadržaja Južnih vesti.Dobitnik nagrade "Slađana Veljković" za uređivački rad.
“Uozbiljilo nam se pozorište” je rečenica koju sam čuo u publici niškog teatra na pretpremijeri predstave „Vlast i njena opozicija“. I to na početku. Još predstava nije bila odigrana. Ljudi su bili zadovoljni scenografijom.
Ali nije samo scenografija ozbiljna.
Na premijeri 5. oktobra, kada su salu ispunili i političari, ozbiljna su bila i lica. Mnogi su na kraju aplaudirali, neki i stajali tapšući. Neki, ali ne svi. Kako se vidi na slici, to nisu radili najviši zvaničnici vladajuće SNS koji su bili u publici – Zvezdan Milovanović, Darko Bulatović, Ivan Jovanović i Jelena Žarić Kovačević. Bili su dosta ozbiljni, kao da im se nije dopalo ono što su gledali na sceni. 
Onda je sutradan stiglo saopštenje Niške inicijative povodom iste predstave. Ova opoziciona politička organizacija se ogradila od umetničkog dela.
Apsurd. Farsa. Komedija.
Ta reakcija je na prvi pogled zaista neozbiljna i poprilično amaterska, ali je kada pogledamo iz drugog ugla i dosta ozbiljna. Neki ljudi su u toj slobodi umetnika prepoznali nešto što ne bi želeli da budu. Nešto što je na sceni fikcija, ali je i deo naše realnosti. Baš kao i oni koji ne aplaudiraju ili oni koji pišu saopštenja.
Sve to ide u prilog konstataciji sa početka teksta – uozbiljilo nam se pozorište.
Opet je tu, među nama. Sveprisutno je i deli naše muke, probleme, dileme, tuge, a nadajmo se i radosti. Sezona je tek počela. Daleko je jun.
Ne ide se sada tamo da bi se ljudi sreli, malo smejali i razveselili. Onda otišli kući, oprali zube i legli da spavaju čekajući novi dan i svakodnevne, skoro uvek iste obaveze. Jednako prazni ili jednako ispunjeni kao što su bili pre odlaska u teatar.
Sada se, kao što vidimo, neki kući vraćaju dosta ozbiljni, pa nadajmo se i zamišljeni. Pitaju se i prepituju. Vraćaju replike, prisećaju se teksta. Izvlače poruke. I one vidljive i one skrivene. Nešto im je simpatično, a nešto ih “žulja”. Možda gledaju i u telefon. Možda bi i da zovu nekog, da malo cenzurišu.
Neki drugi se pak late pera, pa sve što im se nije dopalo saspu na papir i ograde se. Molim lepo. Nismo mi takvi, jer mi smo onakvi. Drugačiji valjda. Ali niko još taj dramski tekst o njima drugačijima, izgleda, u Srbiji nije napisao. Kada ga napiše, garantujem da niški glumci neće imati ništa protiv da to odigraju. Isto kao što garantujem da neće dozvoliti štrihovanje teksta zato što je nekog iz publike žignulo u stomaku kada je sa scene čuo svoju političku rečenicu.
Ima i onih trećih. Onih koji su odgledali komad, pa na kraju od srca aplaudirali, a pre toga se smejali i slatko i gorko. Povremeno i naježili. Malo mrštili. Neki možda i zaplakali u mračnoj pozorišnoj sali. Od muke. Od prepoznavanja sebe ili svog komšije, koji je baš isti Leka iz predstave. Ili možda Bora, jer realno to je danas češći slučaj.
Ali kada su napustili salu, osećali su se slobodnije. Zašto?
Zato što su konačno našli mesto gde se slobodno priča.
Neka tako i ostane.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
7Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Nadahnut i tačan tekst. Prepoznavanje je još u antičkom pozorištu predstavljalo deo estetskog doživljaja, pa i čuvene katarze, kategorije koja do danas nije rastumačena valjano. To je jedna od retkih institucija gde je pluralizam mišljenja moguće provući kroz fikciju i zaplet. Ako pozorište nije uzbudljivo, onda nije ni lekovito, a ako jeste onda mora malo i da zaboli. Preporuka za gledanje.
Gospodine Stankov,imam par pitanja:
Sta mislite,jesu li gore pomenuti,zajedno sa svojim supruznicima platili ulaznice? Tesko.
Pitajte,zaposlene u pozoristu,koliko cesto vidjaju u sali one koji upravljaju gradom?Mozda samo onda kad imaju besplatne karte?
Znaju li kakvi su bardovi srpskog i jugoslovenskog glumisata bili staalni clanovi?
…znaju li da su ,pokojni Zikic i Vukojevic,nosioci Sterijine nagrade za glumu?
Ne ide se u pozoriste da budes vidjen i sto si na vlasti,vec zato sto volis umetnost,knjizevnost i imas gradski duh! Ma kakvo je stanje te kulturne ustanove,koliko god se dovijaju i cekaju novac iz budzeta nasusnog,zasl
uzuju paznju da se posete i van predstava,tamo iza scene! Kultura ne trpi partijasenje !
Nisam razumela da se Inicijatiiva ogradila od predstave,nego od opozicije o kojoj ta predstava govori.To je u njihovom saopstenju jasno napisano. Ja sam stalna gledateljka naseg pozorista i hocu da kazem da nikada pre vladajuca garnitura nije dolazila u pozoriste kao ova.Dali dobijaju karte besplatno ili ne to me ne interesuje. Znam da je gradonacelnik na svakoj premijeri. Svaka cast njemu na tom
A,jel kupio semenke ?
Da li znate da na sajtu turističke organizacije Srbije, u kalendaru događaja, Niš NE POSTOJI !?
Pa to je skandal! Direktorka niškog TON-a doktorica ek. nauka, univerzalni stručnjak i novopečena esenesovka a takvi propusti da se dešavaju! Nemoguće …