Zašto su naprednjaci mitingovali u Beogradu?

Autor

Aleksandar Stankov

Urednik informativnog sadržaja Južnih vesti.Dobitnik nagrade "Slađana Veljković" za uređivački rad.

Prošlo je nekoliko dana, a meni i dalje nije jasno zašto su naprednjaci masovno, rekom autobusa putovali u Beograd na miting? I na koji miting – predsednika Srbije ili predsednika stranke? Te dve funkcije su, naravno, zakonski nespojive.

Kažu da su išli da pruže podršku Aleksandru Vučiću. Zašto? Zar mu južnjaci nisu pružili podršku u svim mestima na jugu Srbije u okviru kampanje “Budućnost Srbije”, kao i na nekim drugim državničkim svečanostima prethodnih meseci? Odbori SNS sa juga razvozili su se autobusima i kolima po okolnim mestima koja je on obilazio i slušali manje-više istu priču. Oni koji pažljivije slušaju možda neke govore znaju i napamet.

Nisu to upamtili sigurno vikari (na mrežama piše da tako zovu u SNS one koji su zaduženi za pokliče), barjaktari, ni koordinatori. Ti ljudi imaju preča posla i važne zadatke na skupovima. Ozbiljna organizacija.

Ali čemu i ta ozbiljna organizacija? Čemu spiskovi i autobusi? Ćemu ucene, vode i sendviči?

Svi oni pričaju, a i neke statistike kažu, da je SNS najjači trenutno u Srbiji. Pojedini mitingaši iz Niša išli su u Beograd da brane Srbiju “od malih 10%”.

Pa, zar za 10%, pretpostavljam opozicionara, mora 150.000 ljudi? Uzgred rečeno, tih 150.000 je, ako ih je stvarno toliko bilo, svega oko 2% ukupnog stanovništva. Teško da je to neka odbrana, ali svakako je nepotrebno ako tvrde da su najjači na političkoj sceni trenutno.

Dobro, podrška je pala u vodu, odbrana je pala u vodu, ostaje ono treće – da pozovu na jedinstvo. Vrlo važno u današnjem podeljenom srpskom društvu.

I da, novine naklonjene vlasti pišu da se te prohladne prolećne večeri, tog jednog aprila u Beogradu, desilo i to čudo što ne doživesmo u istoriji ovog naroda – Srbi su se ujedinili.

Mada, pre će biti, da su službenici koji rade u tim medijima, prečuli ili namerno ispustili neke delove iz govora premijerke Ane Brnabić koja je često sa bine vikala “oni” – za ljude koji su nezadvoljni vlašću i “mi” – za okupljene te večeri pred parlamentom. Druge “epitete” koje je izgovarala iz pristojnosti ne treba pisati. Sve je to začinio najveći diplomata u Vladi, naš Žitorađanin Ivica Dačić povezujući nezadovoljne građane sa pesmom Riblje Čorbe “Ostani đubre do kraja”.

Doprinos jedinstvu, dijalogu i pomirenju dao je i sam Vučić rekavši okupljenima da ne moraju baš svim novinarima da odgovaraju. Valjda je u redu da izjave daju samo “njihovim”.

Tako da su se te večeri pred parlamentom ujedinili jedino naprednjaci iz svih autobusa iz raznih krajeva Srbije. I to na stranačkom mitingu koji je najavljivan kao državnički u okviru kampanje “Budućnost Srbije” koju plaćaju… E, to nam još zvanično niko nije rekao.

Niške autobuse, kako kažu u lokalnom odboru, platili su članovi. I to, matematika pokazuje, milionima dinara. Među njima je puno javnih funkcionera i ostalih iz javnog sektora, kojima plate daju svi građani.

To što daju “iz njihovog džepa” je tamo stiglo iz naših džepova. Pošto je kampanja “Budućnost Srbije” državnička, nju bi takođe trebalo da plaćaju svi građani Srbije. I “ovi” i “oni”.

I eto ga narodno jedinstvo – u trošenju para svih nas za veličanje kulta vođe.

Pa da. Evo i odgovora na pitanje zašto su reke autobusa išle u Beograd tog petka – kult vođe. On ih je okupio, oni ga veličaju.

Nemoj neko da misli da preterujem sa ovim kultom. Dovoljno je bilo pogledati transparente i poslušati poruke okupljenih. Na prethodnom mitingu u Novom Sadu smo imali i ljubljenje ruke. Nema dalje.

Činjenica da je sve to, na ovaj ili onaj način, o trošku svih nas – to je nešto o čemu treba da mislimo.