Čekajući vetar

Autor

Branislav Pecarski

Profesor Gimnazije "Svetozar Marković" Niš

Ne mogu a da ne iskažem svoje oduševljenje izborom novog Komandanta gradskog Kriznog štaba i svoja opravdana očekivanja u vezi sa istim.

Ako su guske po legendi spasle Rim, Niš je, sa svojim nevoljicama, za novog komandanta „mala maca!“

Pošto živimo kao u bajci, setih se bajke o tri praseta i vuku koji im ruši kuće duvanjem, pa dođoh na sledeću ideju – projekat.

Zamislimo, dame i gospodo, da se na autobuskoj okretnici iznad ciglane i pivare napravi malo veći plato. Organizaciju bi preuzela iskusna i dokazano dobrodušna pomoćnica gradonačelnice za zetov stan, građevinska inženjerica, zauzeta, doduše trenutno, rušenjem Cvetne pijace ( baš se, kažu, iznenadila činjenicom da se tu ne prodaje samo cveće, ali odlučna da poništi sva rešenja koje su dale nekadašnje vlasti) kako bi se otvorila Beogradska kapija na tvrđavi.

Valjda, ako se nekom sloši od lepote mosta, uđe u Tvrđavu, skrene levo kroz Bgd kapiju i u pustoši i mraku koji će tu ostati (kao i inače iza ove gradske vlasti) na miru se tu olakša! Ili se tu planira tržni centar u tursko-rimskom stilu, ili samo parking!

Trenutno su i gradonačelnica-postavljenica i njena pomoćnica za zetov stan zauzete pretvaranjem svih gradskih površina i bezveznih parkića u isplativo naplativa parking mesta! Ionako im je dosta drveća koje ih podseća na rodna sela – oni žele urbanu sredinu, beton i asvalt a ne glupe ptice koje kake sa drveća.

Vratimo se, dakle, platou.

Izgradnja bi verovatno bila prepuštena firmi za održanje ulica, poznatoj u narodu kao „Treća sreća“ jer skoro svaku ulicu popravljaju tri puta- prvi put bezuspešno, drugi put isto, ali malo sporije da razmisle kako se to radi, i treći put „valjda neće opet ona odvratna kiša“.

E sad, kad Komandant popuni autobuse oduševljenim pristalicama vladajuće stranke i božanskog vođe, a pre odlaska za Beograd, sve to preusmeri na pomenuti plato gde bi oni formirali nepreglednu oduševljenu masu.

U prve redove mogle bi da stanu nove političke nade Srbije, ali uz uslov da se događaj prenosi isključivo kroz hrišćanske katodne cevi. Mogli bi da se pojave i neki poznati gradski i republički zastupnici (npr. onaj sa Pantaleja, mada kažu da je trenutno zauzet dešifrovanjem nečitkog pečata fakulteta koji je završio kako bi znao gde da pošalje doktorat o temi „Upotreba magneta u elektroindustiji, sa akcentom na strujomere“).

Kad se svi skupe, došla bi i gradonačelnica, postavljenica i templarica ogrnuta svečanim belim čaršafom sa crvenim križom i templarskim mačem u ruci, kao krilcima anđela ili već krilcima kakva ko misli da joj pristaju, da preseče sve nedoumice i da znak za početak.

Neophodno je da tu bude i počasni stanovnik naše varoši, gosn Sima Spasić, nosilac zlatnog megafona i ekspert za selekciju novinara koje treba nabiti na kolac, a koje samo umlatiti jer su izdajnici koji ne poštuju Boga na zemlji – velikog vođu.

Pomenuti gosn Sima bi onda, kroz megafon, komandovao:

Jen, dva, DUVAJ!

I tako puno puta , a masa bi, kao vuk u Tri praseta, dok kažeš „Đilas“ oduvala sav smog iznad grada!

Ako se uspostavi video link sa Amerikom, mogao bi gospodin Đurić lično, tapšući oduševljeno ručicama, da viče „Aco Srbine, Aco Srbine“, a Sima bi komandovao :“Duvaj“. Sa još boljim ishodom jer je, pri pomenu predsednika, udah (ili uzdah) mase još dublji!

Sram ga bilo ko bi ružno povezao ovo klicanje (Aco Srbine, duvaj), jer je naš predsednik već četrdeset dve nedelje na čelu večne liste vođa na koje su planirani atentati. Više od svog Severnokorejskog kolege, Staljina, Engleske kraljice i Mao Ce Tunga zajedno, kao i od neprikosnovenog Fidela Kastra! Svaki dan mu neko planira atentat ili ružno pominje članove porodice!

Ova akcija uklanjanja smoga mogla bi se ponoviti svaki put kad se isti nakupi, a Krizni štab mogao bi da razmisli i o drugim projektima: bušenje rupa ispod pruge, kako bi sva voda ili kanalizacija sa brda otišla ka Nišavi, pa dalje ka Beogradu, možda (nekad valjda nisu zbog onih sitnih slova koja se brzo menjaju pratili inostrane filmove, a videli bi čudo, kako vozovi idu po šinama na stubovima ispod kojih su paklene ulice), rešavanje pruge kroz grad …

Ja duboko verujem u pamet, znanje i sposobnosti članova i članica Kriznog štaba, samo da malo dunu! Vetri!