Dok polako pada…

Autor

Branislav Pecarski

Profesor Gimnazije "Svetozar Marković" Niš

Dok polako pada jesenje lišće na kišom raskvašeno dvorište moje škole (bljak), a moji nesrećni đaci pokušavaju da nešto prepišu na mrskom im testu, na ivici da padnem u tešku tugu shvatih koji je dan i da za par dana u naš velegrad dolaze ONI. I srce mi zaigra od radosti. Ipak ima nade!

Znam da će hiljade radnika Elektronske industrije, MIN –a, „Jastrepca“ i ostalih niških fabrika salvama aplauza i zvižduka (američki način iskazivanja oduševljenja) dočekati gospodina Premijera i vladu mu, svesni da im oni donose spas i povratak u svoje hale već za koji dan – dva. Kao i isplatu svih zaostalih plata!

Ministar za socijalu naći će se u čudu (on i inače izgleda kao da je uvek u padu sa Marsa) jer će morati da svečano zatvori Biro za zapošljavanje, pošto ta institucija, koja i onako odavno nikog nije zaposlila, tek sada neće imati smisla. U Nišu neće biti nezaposlenih! Spremljeni paketići socijalne pomoći ostaće mu u gepeku autobusa koji je dovezao Vladu, neuručeni, jer u Nišu ni nema socijalnih slučajeva (Raznih drugih ima u neograničenim količinama).

Ministarka za koridore, tunele i ostalu gradnju obići će Novi Niš, proveriti da li se stegao beton oko kamena temeljca i ponosno najaviti brzu gradnju čim se sruše i uklone još dve stražarske kućice, ruglo na prostoru nekadašnje kasarne. Bilo je ideja da se malo skrene tok Nišave i napravi Novi Niš na vodi, ali pobunili su se stanovnici nekih prigradskih naselja oko delte Nišave i ušća u Moravu, pošto ne bi imali gde da odlažu sekundarne sirovine i ostalo smeće.

Ostalo je da bude (zbog blizine gradske pruge) Niš na pruzi. Bilo je predloga da se velelepno naselje nazove i po Premijeru, ali je on skromno odbio, pa se predložilo da se zove Potemkin 2 (zna se gde mora da je 1). Kako će se, po svemu sudeći, i zvati. Valjda to ima veze sa revolucionarnim metodama izgradnje naših velegradova.

Što se tiče pomenute pruge, ona nikad neće biti izmeštena iz grada jer čekanje da se digne rampa svima stvara filozofsku asocijaciju na prepreke u životu koje se ipak jednom sklone. I malo vas podstakne da preispitate sebe da li stvarno želite tamo kud ste pošli. Sem duhovnog nemerljiv je i kulturni značaj rampe na kojoj je snimljena čuvena scena iz novog Kustinog filma sa nekoliko radnika koji guraju brzu dresinu.

Ako stigne, ministarka bi mogla i da obiđe jednu od nekoliko hiljada kultnih rupa na niškim ulicama, malo na brdu, blizu hotela. Ova rupa je značajna jer se najupornije opire svakom pokušaju zatrpavanja i čim je vredni komunalci propisno zatvore, ona se volšebno pretvori u udarnu i tako mesecima. Jedan dokoni novinar tvrdi da je pupak sveta negde oko Bele Palanke, ali ja mislim da je ova rupa, možda, to mesto odakle su praoci nas Srba izašli na beli svet, stvorili sve civilizacije i sad se spremaju za povratak u večiti mrak jer je ovde previše sjaja. Tek, mogla bi da postane ozbiljna turistička atrakcija našeg lepog grada.

Ministar kulture će, verovatno, izraziti duboku zahvalnost nekim gradskim političarima koji su uložili značajne napore da skrate preduge i preskupe manifestacije poput Horskih svečanosti i Filmskih susreta, a podržati njihove ideje da se Niš, između Roštiljijade i Burekijade, kandiduje za svetski festival Bureka sa mesom! Koji bi, naravno, bio otvoren uz najsjajnije zvezde Pinka i, za niške prilike neizostavnu Londonsku filharmoniju.

Novinama u prosveti ne smem ni da se radujem! Đaci nam se u školama, istina, neće osećati kao kod kuće, obučeni u pocepane farmerice, trenerke, razne benkice i spavaću garderobu, već će ozbiljno obučeni biti slika i prilika našeg uređenog društva. Još ako prihvate uniforme, eto procvata i našoj tekstilnoj industriji i pratećoj konfekciji. A posle ćemo malo o učenju.

Tako ozaren upućujem jednom prepisivaču čuvenu kletvu „Da bog da ti se nagomilalo gradivo!“ i duboko ispunjen nadom okrećem leđa jeseni; jer pred nama je zima.