Letnja, laka, fašizam – torta

Autor

Branislav Pecarski

Profesor Gimnazije "Svetozar Marković" Niš

Potrebno za testo:

Izgubljena, besperspektivna masa, nesigurna u budućnost, nespremna da se bori ili pobegne (prati zadruge, parove, sve na Pinku); penzioneri koji pristaju na sve, uplašeni da ne izgube i to malo što imaju; zaštićeni nosioci nanogica i drugih državnih priznanja…

Fil:

Istaknuti obožavaoci Vođe, vlasnici diploma nečega što nisu videli ali su platili (Amazon online), poštovaoci permanentnog obrazovanja i sticaoci diploma pred kraj radnog puta (ako su išta i radili); prenosioci Božje reči i svetih trava; intelektualci bez morala, svog mišljenja i ostalog na M; političari preletači dosledni ideji da su uvek u partiji koja najviše dobije na izborima; ostali funkcioneri kojima uvek aktuelna vlast određuje kako da funkcionišu…

Preliv:

Visoki državni službenici i fikus-ministri za koje ni njima samima nije jasno kako i zašto su to postali; mrvice razbijene opozicije, usitnjeni malo zbog sopstvene sujete, malo uz pomoć DB, SMS, tvitera…

Ukras:

Veliki ON i još ponešto

Priprema:

Masa se pažljivo obrađuje strahom od propasti i podsećanjem na prethodne lopove. Drži se na ledu zakonima o nezapošljavanju u javnom sektoru (zbog odvratnog MMF-a), i kontrolisanim zapošljavanjem na određeno, malim platama koje mogu biti i manje, ali to ON ne da.

Zaposleni na određeno to mogu biti čitav radni vek, dok god glasaju za vlast, izlaze na mitinge podrške Vođi i drukaju one koji sumnjaju u bezgrešnost istog. Radi malo oporog ukusa, u masu se povremeno puste priče o veleizdajnicima koji bi da nam unište svetlu budućnost (a koja nastupa za najviše dve-dve i po nedelje, godine, decenije (podvući po želji)), (preterah sa zagradama – kao u nekoj jednačini sa više nepoznatih).

Masu povremeno protresti vestima o obračunima organima poznatih likova, koji u vreme kad ne obezbeđuju stranačke mitinge, trguju lekovitim prašcima, tabletama i travkama. Ministar zdravlja, možda, nešto više zna o tome. O lekovima. A pomenuti likovi mogu povremeno nekog, ako se naredi, i fizički da podsete na patriotske dužnosti. Ili da mu zapale auto, bar.

Radi narastanja duhovnog nivoa mase, televizije od nacinalnog značaja, u pauzama Vođinih nastupa, emituju ostale rialitije.

Povremeno se masa podgreje pričama o večnom Kosovskom zavetu, kletvi Lazarevoj, braći Rusima (koji će nam, kao i do sada, pomoći da se vratimo u istorijske granice: Sava, Dunav, Morave), evropskoj perspektivi pod kinesko-ruskom zaštitom; Svetoj veri predaka i pokvarenim tajkunima iz prethodne vlasti, koji sve to hoće da upropaste…

Tako sluđena masa, svesna da nas svi mrze a samo On beskrajno voli i brine, spremna je za filovanje.

Filovanje:

U fil se mogu ubaciti velika dela novije srpske naučne i kulturne misli, kao ilustracija ispravnosti puta kojim se ređe ide. Recimo „Pink- svetionik moderne srpske kulture“ od Mitrovića, Popovića i Stoje, ili „Kako provesti život u poslaničkoj klupi za dobrobit domovine a naročito svoje familije i bliskih saradnika“ (Nikolić, Šešelj i grupa autora), pa „Sveta reč tamjan u poeziji Ace Lukasa“ odsek za lake trave SPC i slično. Tu su i književna dela trajne vrednosti, poput „Slatkih uspavanki za dečake“ (autori Kačavenda-Pahomije i ostali s njima), ili izdanja Ministarstva zdravlja „Najsavremenije metode lečenja SMS-om“, ili poljoprivrede „Uticaj GM hrane na mačiće koji jedu piliće sa proširenim venama“.

Deo krema su, mobingu skloni, razni direktori i načelnici državnih službi, čiji je osnovni moto „Rad, red disciplina i bespogovorna poslušnost“ kao i suzbijanje svakog pokušaja logike da naviri na ove prostore. Da ne pominjem časne sudije sa zadivljujućim tumačenjima prava…

Neizostavni su ostali visoki funkcioneri države i partije za koje se još utvrđuje jesu li završili fakultete ili nisu, jesu li doktorirali ili malo plagirali a koji horski osuđuju svaku reč suprotne porukama objektivnih medija kao „Transformer“ i ostale srećne novine i televizije.

Deo tog krema su, na primer, niški gradski većnici kojima je ta značajna funkcija prvi posao u životu. Kvalifikuje ih njihova beskrajna odanost vođi i ideji (koju baš i ne razumeju), entuzijazam u lepljenju predizbornih plakata i neopterećenost bilo kakvim konkretnim znanjem, što njihov um čini otvorenim za svakoliku kreativnost i poslušnost. Od njih se, kao ravnoteža, odvaja iskusni evidentičar valjda onih koji sigurno neće doći na sledeći sastanak seniorskih partija, promovisan u zaštitnika poljoprivrede i obrazovanja. Logična veza, kako bi se našoj obrazovanoj omladini na vreme stavilo do znanja da, ako neće da budu ovce u domovini, čuvaće, sa svojim diplomama, pomenute u Australiji ili negde drugde.

Završni sloj čine najviši likovi za čije klasifikovanje je i Danteu ponestalo ideja. Niti je to takvo iko mogao da predvidi.

Preko svega prosuti mrvice od opozicionih prvaka ali ih dobro razbacati da se ne posvađaju prerano i poremete sklad.

I na vrhu jedan veliki ŠIPAK, ili više njih, da ima za sve.

A gde je tu fašizam? Pa sve neodoljivo miriše na nemačka leta tridesetih!