Tekst o brojevima, univerzitetima, polovini marta, protkan upitnicima, upitnicima, uzvičnima i sa … na završetku
Damir JocićPisac i pesnik, nastavnik srpskog jezika i književnosti u Osnovnoj školi "Dobrila Stambolić".
Zanimljivo je to što se od početka studentskog bunta u Srbiji, potom i građanskog, neretko zapostavlja zvaničan broj srpskih studenata. Zvanični podatak kazuje da je, tokom 2023/ 2024. godine Srbija imala 249626 studenata; zaokružimo: to je blizu 250.000 studenata! Da, nije greška u kucanju: oko 250.000 studenata! Taj broj je zvanični podatak. Pretpostavimo da je i ove, 2024/ 2025. godine, broj približan: dakle, u Srbiji ima oko 250.000 studenata! Na desetine hiljada njih se pobunilo, dok nekoliko stotina studenata pripada drugoj struji. Tu je, svakako, i nekoliko hiljada onih koji su neutralni, ali se stiče utisak da su bliži uverenjima pobunjenih studenata. Dakle, možemo postaviti hipotetičku situaciju: imamo preko stotinu hiljada pobunjenih studenata, neka bude i oko trideset hiljada neutralnih, ali i dve ili tri stotine studenata suprotnog mišljenja.
Pobunjene desetine hiljada studenata najčešće nazivamo ‘’studentima u blokadi’’, dok ono 200-300 studenata nazivamo ‘’studenti koji žele da uče’’. Kada čovek uporedi ove dve grupacije, s pravom bi mogao postaviti neka pitanja:
Da li je moguće očuvanje naših univerziteta sa tristotinak studenata ma koliko njihove ideje bile iskrene i pridruživali im se istomišljenici iz čitave Srbije (koji, istina, nisu studenti), ma koliko mesto njihovog učenja bilo privlačno (Pionirski park, zaštitni obruč oko jedne palate, centar Beograda)?
Dakle, pitanje je jednostavno: ako desetine hiljada studenata odbije da se vrati na svoje fakultete (jer se uporno izbegava ispunjenje njihovih zahteva), a dve-tri stotine se vrati (jer je željno učenja), da li ćemo imati univerzitete?
Ne verujem! Sa tim brojem to nije moguće!
Uz to, priznajem, tokom stotinak minulih dana razgovarao sam sa stotinak ‘’studenata u blokadi’’ i nisam stekao utisak da ne žele da uče. Naprotiv! Sa ‘’studentima koji žele da uče’’ nisam razgovarao, a voleo bih da jesam, te ne mogu da sudim o njima na osnovu ličnih saznanja, tek na osnovu onoga što oni čine i izjavljuju dok ih snimaju televizije.
No, ipak, i na osnovu toga ‒ a dopuštam sebi da grešim ‒ pomišljam da mediji i mi (građani) koristimo pogrešne formulacije kada je reč o ove dve studentske grupacije: po mom mišljenju, studente koje nazivamo ‘’studenti u blokadi’’, i ima ih na desetine hiljada, trebalo bi nazvati ‘’studenti koji uče, ali im neko, neispunjavanjem zahteva, ne dopušta da uče više’’, dok bi za ‘’studente koji žele da uče’’ opravdanija bila formulacija ‘’studenti koji su već dobro naučeni’’ (ima ih nekoliko stotina).
‘’Studenti koji uče, ali im neko, neispunjavanjem zahteva, ne dopušta da uče više’’ mesecima već protestvuju. Posle ‒ pomenuću samo najveća zbivanja do kojih je njihov protest doveo ‒ slivanja stotina hiljada ljudi u Novi Sad, Kragujevac i Niš, oni organizuju skup u Beogradu, a ovde, kao na svim velikim skupovima, rizik od nemilih scena postoji, međutim, budući da su na dosadašnjim dešavanjima pomenute scene izbegnute, trebalo bi nastojati da tako i ostane.
Na takvim skupovima uvek ima onih koji bi drugačije, ali je svaka suzdržanost neophodna! Ne bi bilo ni časno, ni odvažno, ni potrebno da taj skup podseti, primera radi, na nedavna dešavanja u Skupštini Srbije. (U Skupštini su, inače, koju god stranu posmatrali, oni čije korake slušamo dovoljno dugo i znamo sve njihove taktove i ritmove, i većina građana Srbije se ‒ poslednjih meseci je to postalo očigledno ‒ zgražava nad tim).
Ne, to nije ono što je potrebno, pa bih zapitao i ovo: da li smo u stanju da budemo drugačiji, da prevaziđemo sebe, da zaštitimo mladost koja se onamo nađe nezavisno od toga da li hoda ili miruje, da spasemo čast postupajući ljudski, da dopustimo sebi da čujemo i nešto drugo ukoliko taj neko ima i želi da nam nešto kaže?
Najavljeni skup u Beogradu je provera svih nas i ukoliko onamo postupamo onako kako smo postupali na protestima u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, moći ćemo da se suočimo sa svojim likovima u ogledalu!
Onamo, u Beogradu, niko od prisutnih ne bi trebalo da zapostaviti sopstveni razum i sopstvene postupke, da činjenjem ili nečinjenjem prenebregne činjenicu da je svako ko se 15. marta zatekne u našem glavnom gradu ‒ bio on na ulicama, u zgradama, stanovima, kućama, kasarnama, muzejima, velelepnim palatama ‒ građanin Srbije!
…
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
1Pošalji komentar
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Greška , gos-n Jociću , velika greška ! „U gradu Nišu ima 15% pametnih a ostali stanovnici su „studenti koji žele da studiraju“ ! Ne morate ići van Niša da bi ste razgovarali sa „studentima koji žele da uče“ , mada koliko ih je na portalu „JV“ , ne kosultujući se sa Vama , ja bih im odmah podelio diplome“ – nije bitno kog fakulteta osim Medicinskog fakulteta! Mada… ima ih dosta koji su stekli odredjeno znanje…