Brod plovi za Šangaj

Autor

Danijel Dašić

Dugogodišnji regionalni predstavnik USAID u Nišu.Aktivista Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Pitate se zašto baš taj naslov? Možda zato što je naziv ovog filma, od pre tridesetak godina, koji je ekranizacija romana čuvene Mir-Jam, možda prvi clickbait u novijoj istoriji Srbije.

A zašto je taj clickbait toliko bitan, i kakve veze ima sa #zlatnodoba u #BudućnostSrbije? Bitan je zato što svaki clickbait kroz senzacionalistički naslov, koji uglavnom nema nikakve veze sa suštinom, psihološki deluje na čitaoce (čitaj glasače), navodeći ih, uglavnom, na pogrešno zaključivanje.

Kao što naslov gorepomenute ekranizacije nema nikakve veze sa radnjom samog romana, tako i ono čime nas naše ružičasto srećno pravo da znamo sve svakodnevno „bombarduje“, nema nikakve veze sa stvarnošću. U ovom slučaju clickbait je veoma bitan jer prosečan glasač nikako ne sme da primeti da je još jedan bitan deo ove države, ovog puta brod nauke i obrazovanja, potonuo na svom putu ka Šangajskoj listi kao rezultat laži i obmana ove vlasti.

Baš kao što naslov gorepomenute ekranizacije romana Mir-Jam nema nikakve veze sa samim romanom, tako i medijsko izveštavanje o inicijativi predsednika za „vađenje olupine srpske nauke i obrazovanja“ i vraćanje na kurs za Šangaj, nema nikakve veze sa stvarnošću. „Nepristojna“ ponuda da se potplate naučnici kako bi potpisivali svoje naučne radove u ime Beogradskog univerziteta je nešto što se moglo i očekivati od „najboljeg“ studenta Pravnog fakulteta u Beogradu, najboljeg plagijatora među ministrima finansija i naravno, državnog ministra privatnog obrazovanja u Srbiji.

Zna dobro Aca koliko je bitno imati dobar sistem za pravljenje clickbait-ova u zemlji gde je zdravstvo teško bolesno, sudstvo i tužilaštvo bez pravde, policijski sistem kriminalizovan, a obrazovanje nepismeno. Zato je veoma važno biti „glavni i odgovorni urednik“ skoro svih nacionalnih medija u Srbiji. Nekada su za „bekstvo“ u svet mašte, gde je sve idealno, gde postoji prosečna plata od 500 evra, gde Mercedesovi klimatizirani autobusi voze nasmejane građane, a Srbija je među najcenjenijim državama sveta, služile knjige Mir-Jam, a danas za to imamo napredni TV clickbait sistem, od milošte zvan Njam-Njam, kako bi obezbedio neophodni materijal za „žvakanje“ i kad nema organizovanih tura, autobusa i sendviča.

Nastavite sa čitanjem, jer će sada doći do neverovatne promene, i ono što ćete saznati do kraja ovog članka, ostaviće vas bez daha! Ne brinite se, samo vas testiram na clickbait virus. Jedino što ću promeniti je taj rogobatni, američki naziv, clickbait, i nazvati ga pravim, lepim, našim, srpskim imenom – bućka za somove.

Da li se sećate da je jedna od prvih bućki za hvatanje glasača bila ta čuvena priča o „borbi protiv korupcije“? I kako je „jedan čovek“ hrabro krenuo protiv tajkuna i mafije. Rezultata naravno nije bilo, jer se tu radilo više, da nastavimo sa ribolovačkim terminima, o „poljubi i pusti“ sistemu lova na kriminal i korupciju.

Dobro je poslužila ta bućka, „nahvatali“ su naprednjaci sa njom dobru većinu u parlamentu 2014, ali se ipak potrošila. Naravno, odmah je napravljena i bačena nova, za izbore 2016, sa najavama atentata na predsednika i raznim teorijama zavere. Tu je prednjačio naravno „Šljamformer“, koji je barem dva puta nedeljno „ubijao“ našeg Acu. Prvo šokantna najava u petak, da ljudi imaju o čemu da pričaju tokom vikenda, a onda odmah najava nove zavere u ponedeljak, čisto da ne pada tenzija.

Eto prođoše skoro tri godine, a od atentata ništa. Stižu novi izbori, mora i nova bućka. I nema druge, vreme je da se primeni ona zadnja, najbolja bućka, ono na šta se prosečan glasač Srbije najviše hvata. Čvrsta ruka, bre! Ne ona Vacićeva desnica, to je ipak malo više bljak, već moćna ruka našeg predsednika kojom udara o sto i grmi na sve oko sebe. Grmi i preti „metlom“ njegovim naprednim drugarima tajkunima koji su se brže, jače, bolje obogatili u zadnjih sedam godina, grmi na „truli“ zapad koji se usudio da ga nešto kao uslovljava i kritikuje, i naravno, grmi protiv bezobraznih novinara koji se usuđuju da ga propituju bez dozvole.

Lupa bućka. Iz sve snage. Ali zvuči nekako prazno. Šuplje. A i koga sad može da ulovi? Mislim, koji som će sebi da dozvoli da ga posle sedam godina „hvataju“ na više-manje istu bućku? Jer je sve #stvarizbora. Ili #bojkot.