Digitalizacija kanalizacije

Autor

Danijel Dašić

Dugogodišnji regionalni predstavnik USAID u Nišu.Aktivista Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Skorašnje poplave, koje su prvo udarile na onaj neistraženi deo Srbije između Beograda i Kosova, pa onda malo kasnije „prošetale“ i do prestonice, izgleda su donele i dugo očekivano otrežnjenje građanima i građankama Srbije. Shvatili su razlog zbog kojeg su nebesa, svom najmilijem i jedinom nebeskom narodu, po treći put u zadnjih sedam godina poslala hiljadugodišnji potop?

Bilo je potrebno da se i bukvalno pliva u fekalijama nekoliko dana, da bi ljudi shvatili neke stvari. Na primer, da je kanalizacija ipak bitnija od gondole. Ili da je dobar gradski saobraćaj važniji od novogodišnje rasvete koja svetli šest meseci. To je i razlog totalnog fijaska predsednikove posete Krnjači, tokom koje je ponovo obećavao kanalizaciju, eto koliko već sutra, a najdalje na proleće sledeće godine, čitaj: „samo da prođu izbori“.

Jer je jedina kanalizacija u koju ova vlast voli da ulaže, ona digitalno televizijska, kojom se smrad i fekalije ružičasto srećnog prava da znamo sve, svakodnevno širi Srbijom. I to je najbolje opisala u jednoj rečenici baš baka iz Krnjače, koja je predsedniku lepo i jasno u lice rekla – „ja te mnogo volim, ali stvarno ne znam ko će više da glasa za tebe“. Građani Krnjače su se izgleda ipak setili da im je taj isti predsednik, doduše tada samo premijer, tokom svoje predizborne kampanje 2017. obećao kanalizaciju, pa čak i postavio tablu sa rokovima i izvođačima. A onda su brže, jače, bolje završili posao na izborima, obrisali se glasačkim listićima i pustili vodu u jedinoj kanalizaciji koja radi u Srbiji – kanalizaciji naprednih predizbornih obećanja. Pa naravno da se kanalizacija zapušila. Toliko neispunjenih obećanja i laži je ipak previše.

Lepo kaže naš narod – „u laži su kratke noge“. I to važi za sve, pa i za one visoke skoro dva metra, kao što je naš predsednik. I šta da radiš kad te uhvate u laži? Naravno, počneš da kritikuješ sve one oko tebe. Prvo na sednici glavnog odbora naprednjaka, gde je mali Alek po prvi put primetio da njegove napredne SNS ljubimice nose neke torbice koje su višestruko skuplje od na primer prosečnog polovnog automobila koji može sebi da priušti njegov glasač. Ili da se Babić „švrćka“ po Brionima, gde dnevno troši više od prosečne plate u Srbiji. I naravno da je odlučio da primeni oštre mere. Ne smeju više da se hvale lagodnim životom u #BudućnostSrbije, jer ostatak Srbije nije ni blizu #zlatnodoba. Izbori stižu. A nema više ni onih pravih naprednjaka, onih od pre desetak godina, koji su ga i doveli na vlast. Sad je tu neka papazjanija od tajkuna, kriminalaca, URS-ovaca i žutaća, preko Jutke, Vesića, Malog, Trivanke, Kojića i ostalih, pa sve do vrha gde je Ana-taši-molovana-Zorana.

Vidi predsednik da je dogorelo do nokata. Ode u Krnjaču, „isproziva ga neka baba“. Ode u Niš, dočeka ga samo par stotina ljudi. Vreme je za nova obećanja. Ali šta ako se sete njegovi glasači svih predizbornih obećanja iz 2012, 2014, 2016 i 2017? Mora da smisli nešto novo, veliko, bombastično, po prvi put u novijoj istoriji Srbije.

I eto novih bajki čuvene braće Vučić, koji prete da nadmaše i čuvenu braću Andersen. Stiže novi investicioni ciklus i to baš u proleće sledeće godine, čitaj „posle izbora“, u vrednosti od čak 5 do 10 milijardi evra. Odmah su krenule „briljantne“ ideje naše Zorane, koja je najavila da će izraditi auto-put koji će spojiti Srbiju sa Srbijom? Jer, kao što svi znaju, potpuno je nemoguće da bilo ko iz jednog dela Srbije poseti neki drugi deo Srbije i obrnuto. E baš zato nam je neophodan put, kome je cena preko noći duplirana, na skoro milijardu evra! Pa neće torbice same da se kupuju, zar ne? I zato Zorana predlaže Skupštini novi Lex Specialis, jer je to proverena šema, kad nećeš da poštuješ zakone ove zemlje, a i ne bi da te sutra neka nova vlast pošalje u zatvor. A i šta je milijarda evra među prijateljima, mislim ako baš treba Srbija da se poveže sa Srbijom.

Zato i dalje nema para za ono što treba građanima i građankama Srbije. Čistu vodu. Čist vazduh. I za kanalizaciju koja će započeti proces čišćenja celog društva. Opozicija izgleda nije baš voljna da zaprlja ruke i krene da čisti političku kanalizaciju, i da konačno spere sve ono što se nataložilo zadnjih godina, od korupcije, bezvlašća do preletača. A nataložilo se toga baš dosta. Zato treba da poslušamo našu Anu i na izborima u proleće 2020. jednostavno digitalizujemo sav politički talog koji se nataložio širom Srbije.

Pametniji više ne sme da popušta. Zato izađimo na izbore i dajmo im jedinicu, kako bi ih pretvorili u nule. Što realno i jesu. Jer je sve #stvarizbora.