Draga, smanjio sam Šešelja

Autor

Danijel Dašić

Dugogodišnji regionalni predstavnik USAID u Nišu.Aktivista Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Ovih dana smo svedoci još jednog istorijskog podviga našeg malog Aleka. Sam i ničim izazvan, uspeo je da smanji Šešelja na njegovu portabl verziju i predstavi je javnosti pod imenom – Miša Vacić. Da li je u tom procesu koristio desnicu i koliko, nije poznato, ali je iz nekih razloga taj projekat nazvao „Srpska desnica“.

Takođe, nije jasno zašto je uopšte bilo potrebno da se nešto toliko nepotrebno i štetno, kao što je Šešelj, „modernizuje“ i pretvori u neku mini verziju?

Možda mali Alek očekuje da „prodaja“ te portabl verzije Šešelja donese bolje izborne rezultate? Da li političko tržište u Srbiji traži takav proizvod ili ne? Nekada davno, Šešelj je odradio dobru izbornu prodaju za Slobu. Možda će ova „mini me“ Vacić verzija ponoviti taj uspeh. Nikad se ne zna.

Ono što se zna je, da je mali Alek iznenadio sve one koji su bili uvereni da on ume samo da (pre)uveličava stvari. Ali ne treba kriviti narod što nije znao za ovaj skriveni talenat. Nije ni mogao da zna. Od prvog dana povratka na vlast, te 2012, mali Alek je stvarno sve (pre)uveličavao. Počevši od borbe protiv korupcije, preko iznosa prosečne plate, kilometara izgrađenih auto-puteva, rasta BDP-a, pa sve do njegovog ugleda u svetu.

Oni koji pamte i još malo duže, znaju da je njegova karijera političara uglavnom bila zasnovana na uspešnom smanjivanju stvari. Još od te davne 1993. kad je (za)seo uz državni kazan, mali Alek je smanjivao sve šta mu dođe u ruke. Veliku Srbiju iz radikalskih snova je uspešno “stesao” na današnju veličinu, kao rezultat brojnih kampanja vođenja bespotrebnih ratova. I tu nije bio kraj.

Tih 90-tih je, zajedno sa drugarima socijalistima, smanjivao plate čak do nivoa od 5 maraka. Ti surovi in-vivo eksperimenti su ostavili duboke ožiljke na psihi ovog naroda, ali su i naučili malog Aleka da srpska sposobnost da trpi ugnjetavanje i maltretiranje, i to bez pogovora, nema granice. Ako ste mislili da je tu kraj, varate se.

Talenat malog Aleka za smanjivanje nije ostao neprimećen, tako da je tad dobio priliku, kao Ministar informisanja, da smanji broj slobodnih medija u Srbiji, pa samim tim i ostale slobode. Uz put je smanjio i broj živih i aktivnih novinara, ali to je već neka druga priča.

Kako je Srbija posle 5. oktobra i oslobađanja od stega crveno-crne koalicije, počela da nezadrživo raste po svim osnovama, tu nije više bilo potrebe za uslugama malog Aleka. Čisto da mu ne zarđaju talenti, 2008. je smanjio radikalnu stranku, ali je to uradio na nov, napredan način. Taj novi, napredni talenat, nije ostao nezapažen od strane moćnih sila van granica naše države. I tako je dobio priliku, da od izbora 2012. nastavi uhodanim stazama. Doduše, vojne čizme je zamenio evropskim „šimikama“, ali su unutra ostale radikalske kandže. Zadatak za koji je i doveden, dovršen je usvajanjem Briselskog sporazuma kojim je “amputirao” zadnji preostali deo Srbije na severu Kosova i time završio proces smanjenja Srbije, započet dvadesetak godina ranije.

Što jeste, jeste, morao je da se malo podseti i „starih, dobrih dana“ pa je za probu smanjio plate i penzije, čisto da vidi da li i dalje može, a i da proveri da li se narod u ovih desetak godina možda promenio, i ne daj bože opametio u političkom razmišljanju. Kad je video da „stari dobri“ RTS i dalje završava posao, dodao je samo malo Pink boje, prstohvat sreće kroz Happy, a na kraju Prvu i preostali kiseonik kroz O2. Sve je to napravio, da bi ponovo imao apsolutnu moć, kao kad je kao Ministar informisanja, „žario i palio“ po medijima. Danas je predsednik, i zato ne mora sve sam da radi, njegovi partijski drugovi sad odrađuju taj deo „žarenja i paljenja“.

Pre neki dan smo otkrili da je uspeo da drastično smanji i količine naoružanja koje postoje u zemlji. I to je baš bio veliki posao, čim je morao da angažuje i penzionere, kao na primer – Branka Stefanovića. Eto, skoro 700.000 članova stranke, a opet penzioneri moraju da rade. Ajde razumem za Danicu i Darka, ali zašto je morao da muči čak i tatu našeg Ministra unutrašnjih poslova. Pa dr Nešica već ima toliko problema u životu, od plagiranog doktorata do nepostojećeg fakulteta, da mu stvarno ne treba i tatica koji diluje tamo neko oružje.

Sva ta njegova smanjivanja su otkrivena samo zato, što jednu jedinu stvar ipak nije uspeo da smanji na nulu. A to je veliki broj hrabrih i poštenih ljudi koji i dalje žive u ovoj zemlji, i ne ćute. Naravno, tu je i „ozloglašeni“ N1, sa svojim nezgodnim pitanjima, koji ne da se ne smanjuje, već i raste, i rađa neke Nove S, da ne pominjem Internet, Tviter i Fejsbuk, koji konstantno dižu pritisak malom Aleku. A to baš i nije zdravo za srce.

Mislite o tome. Pametniji više ne sme da popušta. I da dopušta. Jer je sve #stvarizbora. Pa i #bojkot.