Dve godine Vlade i Bajke – Ana u Zemlji čuda

Autor

Danijel Dašić

Dugogodišnji regionalni predstavnik USAID u Nišu.Aktivista Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

U prevodu – imaš li ti, mala, kući neko ogledalo?

Pre dve godine, jureći belog zeca i ludog šeširdžiju, naša Ana je uskočila kroz krivo ogledalo u praznu stolicu predsednika Vlade, i tako nastavila „bajku“ u kojoj živimo. Nije ona tu ništa menjala, samo je malo „ušminkala“, takoreći digitalizovala. Navukla se Ana na #zlatnodoba, i nekako joj se ne napušta ta iskrivljena realnost, jer je počela da joj se sviđa. Toliko joj se sviđa, da je odlučila da proslavi drugu godinu vlade i pokloni nam baš lepu i optimističnu rođendansku tortu na svečanoj konferenciji za štampu. Valja se, što bi rekli naši stari.

A torta, lepa kao #zlatnodoba, obećava kao predsednik, a blista kao novogodišnja rasveta. Svega tu ima i sve je optimistično i bajkovito. Moram da priznam da se nije štedelo. Osnova je debela kora fiskalne stabilnosti koju su oteli od penzionera, pa onda iznad „masna“ kora od suficita u republičkom budžetu koji je uglavnom napravljen od para otetih sa lokala. A tek fil, obogaćen nacionalnim stadionima, brojnim fontanama, jarbolima i zastavama, umućen od „nikad” većih plata i penzija, sa naglaskom na „nikad”, sve preliveno slatkom i svetlucavom digitalizacijom u kojoj se jasno ogleda #BudućnostSrbije. Bilo je baš lepo i svečano. Onda su ministri, kao što je i red, malo „duvali”, neki u svećice, a neki od muke, jer su novinari opet postavljali nezgodna pitanja. Na kraju je naša Ana iseckala i poslužila tortu, onako, baš na resore, koristeći naravno DINA karticu. Jer su za to uvedeni i dovedeni, kako DINA, tako i Ana, i za drugo i ne mogu da posluže.

Lepo i bogato izgleda torta koju nam je umesila naša Ana, nema šta. Onako svetski, a naše. Pravljena sve brže, jače, bolje. Ali kao i sreća, što kaže pesnik, ova naša torta je lepa samo izdaleka, da se gleda sa razdaljine, jer ako se uzme i proba – sledi šok! Odmah se oseti neprijatni miris uginule privrede i gubitaka javnih preduzeća koji se manifestuje kroz najmanji rasta BDP u regionu, kako za prvi kvartal ove, tako i generalno za ceo „napredni“ period od 2012.

Zubi trnu od kiselosti reformi u delu pravne države i vladavine prava, dok stomak jauče, grči se i okreće od „prevelike“ slobode. Ipak nije trebala Ana da je posluži. Lepša je naša stvarnost kad se iz daljine gleda, kroz makete, sve onako „za dve, najviše dve i po godine“. Ne verujete?

Evo malog eksperimenta za sve one koji misle kao naša Ana.

Zamračite sobu, isključite televizor i uključite razum. Šta mislite, kakvo nam je zdravstvo? Da li ste išli skoro kod lekara i pokušali da zakažete neki pregled? Bitno je da nas košta dve milijarde evra godišnje, i da čak i sam predsednik nema pojma gde idu te pare, a zna se dobro da on zna baš sve.

Treba li da pričamo o aferama u prosveti, uništavanju državnog sistema obrazovanja i uzdizanju megatrend napredne elite sa kupljenim diplomama? Šta mislite o masovnoj seči drveća širom Srbije, „sahranjivanju“ planinskih reka radi profita male grupe ljudi povezane sa vrhom vlasti? I o opštem trendu raskopavanja i „popločavanja“ Srbije, uz sumnjive tendere i probijanja rokova? Hoćete još detalja o „uspesima“ ove Vlade? O tome kako se stalno hvali kako je izgradila više autoputeva od Hrvatske, dok sa druge strane imamo realno najgore puteve u regionu i manje izgrađene kanalizacije od nekih Afričkih zemalja? Nisam vas ni pitao kakav vazduh dišete vi i vaša deca. Ma nije ni bitno. Bitno je trošiti milijarde i milijarde evra na fudbalske stadione, gondole, jarbole, fontane i naravno veštačke stene.

Da ne bude da se samo kritikuje, ima ova Vlada i nekih uspeha. Jer sad, na primer, možete da jeftino razgovarate u romingu u Albaniji, na Kosovu, Crnoj Gori, i Bosni i Hercegovini. Ne zaboravite samo da kad zovete Kosovo ukucate pozivni broj +383. I da prvo proverite da li možete uopšte da uđete u taj deo Srbije. Jer pokušavaju da ga sačuvaju isti oni koji su do sada čuvali srpske interese širom bivše Jugoslavije, u Hrvatskoj i Bosni.

I za kraj, da ne zaboravimo najveći uspeh ove Vlade, jer je ministar bez portfelja, koji je inače zadužen za javna preduzeća, uspeo da zaposli sina kao direktora jednog takvog preduzeća. Divno, zar ne?

Šta reći? Imati ovakvu Vladu – neprocenjivo. Za sve ostalo je izgleda dovoljna DINA kartica. Zar ne Ana?

Da li i vi živite u iskrivljenoj stvarnosti Vlade Srbije?

Evo malog testa. Uzmite novčanik, otvorite ga i pogledajte se u ogledalu. Ako imate platu 500 evra i veću, slobodno nastavite da glasate za #zlatnodoba. Ako nemate ni blizu toga, a vi bi i dalje da glasate za Vladu i Bajku, pogledajte malo bolje svoj odraz u ogledalu, i nemojte da se iznenadite ako uskoro počnete da njačete, na proleće sledeće godine.

Mislite o tome, jer je sve #stvarizbora.