Kako je i zašto odsečen prst kralja Nikolaja

Autor

Danijel Dašić

Dugogodišnji regionalni predstavnik USAID u Nišu.Aktivista Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Na početku 21. veka Rusi su konačno odlučili da „odseku“ takozvani prst cara Nikolaja, te da takoisprave trasu na železničkoj liniji koja vodi od Moskve do Petrograda, nekih 150 godina nakon što je napravljena. Reč je o čuvenoj urbanoj legendi koja je prenošena sa kolena na koleno i u zavisnosti od vremena menjala svoje glavne junake, od cara Nikolaja, sve do „tovariš“ Staljina.

Uglavnom, priča kaže da je te 1850. godine, nezadovoljan obimnim i komplikovanim planovima koje su mu predlagali inženjeri kao trasu železnice, car Nikolaj odlučio da preseče – uzeo lenjir i povukao pravu liniju između Moskve i Petrograda. Ali, kako nije umeo pravilno da drži lenjir, jedan njegov prst se našao na putu olovke i prava linija je dobila jednu neplaniranu kvrgu. Previše uplašeni da bi bilo šta prigovorili caru, inženjeri su morali da postave tu krivinu, jednu jedinu na čitavoj deonici dužine 650 kilometara. I dobila je svoje ime – „Carev prst“.

Mada te krivine nema više, jer je rekonstrukcijom pruge 2001. uklonjena, priča o tome i dalje postoji kako bi bila za nauk svim „stručnjacima“ koji gazeći svoje dostojanstvo i profesiju dozvoljavaju da im sujetni političari i bahati vladari diktiraju kako i šta da rade u okviru svoje struke. Ja sam je čuo od mojih profesora na fakultetu, kao upozorenje mladim inženjerima da se znanje ne prodaje, nego prenosi i zato i ja ovu priču prenosim svakome ko hoće da je čuje. Jer pametniji nikad ne sme da popušta.

U ovoj godini će Srbija izgleda dobiti svoj „Carev prst“ u okolini Niša. I to ne samo jedan, već svih pet. Tako da to više možemo nazvati pesnicom u lice svim građanima i građankama Niša. Udarcem, koji će zadati završni udarac razvoju grada i obeležiti ga zauvek kao provinciju. I to sve zbog nelegalne izgradnje takozvanih bočnih naplatnih rampi na obilaznici autoputa oko Niša.

Samo zato što je „naš car“ najverovatnije rekao da neće da vidi niti jednu naplatnu rampu između Beograda i granice sa Bugarskom. I zato što nikog nije bilo da mu kaže da ćuti i pusti stručnjake da rade svoj posao. Izgleda da u Srbiji 2020. na naprednjačkom dvoru, kao i u Rusiji 1850. u carskoj palati, ne postoji niko ko sme da kaže caru da se znanje ne stiče pobedom na izborima, već marljivim i dugotrajnim učenjem, kao i iskustvom stečenim vrednim radom. Pitanje je da li se to može i očekivati od Megatrend stručnjaka, vlasnika lažnih fakultetskih diploma, ili od doktora bez nauka.

Tako smo došli u situaciju da imamo Vladu u kojoj ministarstvo građevine izdaje lokacijske uslove i građevinske dozvole koje nisu u skladu sa Prostornim planovima, koje je ta ista Vlada usvojila pre par godina, da imamo građevinsku inspekciju koja ne ume da pronađe u planu gde bi trebalo da budu postavljene naplatne rampe, pa čak ni da pročita na ćirilici, u tekstualnom delu, tačan broj i lokaciju istih. I da im je dovoljna samo „časna reč“ investitora JP Putevi Srbije, pa da dozvole izgradnju nelegalnih objekata na parcelama koje nisu u njihovom vlasništvu.

Pitam se pitam, šta bi se desilo da običan građanin počne da zida na tuđoj parceli? Sve to predstavlja očigledan i totalni raspad sistema, jer je svakim danom sve vidljivije da je izgradnja tih bočnih naplatnih rampi toliko nepripremljena i nerazrađena da se rokovi pomeraju iz dana u dan, iz meseca u mesec, sve u pokušaju da se car ne uznemiri, ode u bolnicu, pa da opet neko bude kriv za „atentat bočnom naplatnom rampom“. Možda je zato i Željko Samardžić morao da peva baš u Nišu za Novu godinu, zbog onog njegovog hita „u oktobru biće u novembru, u novembru biće u decembru“.

Stvarno je teško dokučiti šta se to desilo u glavi cara, pa da naredi ovakvu glupost. Jer ukidanje čeonih naplatnih rampi kod Naisa i Doljevca, kao i odustajanje od izrade čeone rampe kod Malče, ne dovodi do bitnog ubrzanja saobraćaja na autoputu, zato što se ukupan broj mesta na kojima Turci i ostali gastarbajteri moraju da stanu zbog putarine smanjuje sa šest na četiri. Zato se značajno usporava saobraćaj u gradu, gde smo svakog dana svedoci totalnog kolapsa.

Jedino ako je ukidanjem naplatnih rampi kod Naisa i Doljevca hteo da poveća bezbednost saobraćaja. To jedino logično zvuči, zato što je vazduhoplov Zoran Babić još VD direktor JP Koridori Srbije, a svi znamo kakva je on opasnost za svakoga ko stane na naplatnoj rampi.

Rusima je trebalo 150 godina da „isprave“ i uklone takozvani „Carev prst“. Da li će i nama biti potrebno toliko da ispravimo sve gluposti koje nam je vlast uvalila, sve onako brže, jače, bolje?

E, pa to već zavisi samo od nas. Jer je sve #stvarizbora. Pa i #bojkot.

I ne zaboravite, bojkotuje se diktatura, a ne izbori. Mislite o tome.