Kosovo gori, a predsednik se češlja

Autor

Danijel Dašić

Dugogodišnji regionalni predstavnik USAID u Nišu.Aktivista Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Vest dana glasi: Poslanici Skupštine Srbije usvojili su, posle celodnevne rasprave, Rezoluciju o Kosovu i Metohiji kojom se predviđa da svi budući dogovori sa Prištinom moraju biti u skladu sa tim dokumentom, a posebno se insistira na uspostavljanju Autonomne zajednice srpskih opština.

Konačno je skinut veo tajne sa predsednikove Političke platforme za razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini, koja predviđa da svako rešenje dijaloga Beograda i Prištine mora da bude u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244 i da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova.

Tako bi trebalo da izgleda prava sednica Skupštine Srbije, posvećena Kosovu i Metohiji. I tako je nekad i izgledala. Pa da krenemo.

Bilo je to davno, davno, na sednici Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije održanoj 12. i 13. januara 2013. godine. U ta, neka čudna vremena, kad je o sudbini Kosova i Metohije odlučivano samo u skladu sa Ustavom i zakonima. Koliko to davno beše, najbolje govori detalj da je Nebojša Stefanović, tada predsednik Narodne skupštine, bio samo magistar. Dobra, stara vremena koje je zamenilo #zlatnodoba i prisvajanje dijaloga koji predsednik malo vodi u Briselu, onako zvanično, a malo nezvanično u Njujorku, Parizu i Rimu. Dijalog koji ostaje unutrašnji dok predsednik ne odluči da se „olakša“ i saopšti Srbiji šta je to dogovarao i pregovarao bez da je ikog pitao.

A kakav to unutrašnji dijalog vodi predsednik u naše ime i da li uopšte zna šta radi, pitala se Srbija svo ovo vreme.

Bila je to jedna od najčuvanijih unutrašnjih tajni, sve dok predsednik ipak nije odlučio da ove nedelje učini „veliko olakšanije“ pred poslanicima i narodom i da izloži svoj plan u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

U skladu sa „najvišim“ standardima i principima transparentnosti koje neguje ova vlast, Izveštaj je i objavljen na sajtu Narodne skupštine, kao i u brojnim medijima. Očekuje se da unutrašnji dijalog našeg predsednika otkrije sve tajne i pripremi Srbiju za ono što je čeka u vrlo bliskoj budućnosti: život bez srca, zato što njome izgleda upravljaju ljudi bez stručnosti, iskustva i morala.

Čudan neki unutrašnji dijalog.

Prvo, jer ga je podneo i potpisao Marko Đurić. A ne naš predsednik. Da nije, opet, neki plagijat? A tek to što o pet godina pregovaranja sa Prištinom ima samo šest strana i to bez naznake rešenja?!

Znamo da predsednik ne jede, ali smo očekivali malo više njegove unutrašnjosti koja se „krčkala“, eto punih šest godina. Ali se zato Marko baš „olakšao“. Na skoro 100 strana nam je „istovario“ baš puno toga. Od toga koliko je, na primer koka nosilja, krava i teladi Kancelarija za Kosovo i Metohiju obezbedila srpskim opštinama na severu, pa sve do „detaljnog“ prikaza kako planira da troši u narednim godinama oko pola milijarde evra što dobija godišnje iz budžeta Srbije.

Pošto se ovde radi samo o #BudućnostSrbije, izostavio je neke sitnice iz prošlosti, kao što je slučaj sa nepostojećim video nadzorom u opštini Zvečan, gde je Vulin angažovao i platio svog dobrog „prijatelja“ da ne uradi ništa. Doduše, jeste Vulin posle toga kupio stan, ali kaže da njegov „prijatelj“ sa tim nema nikakve veze, jer mu je „tetka“ dala pare.

I onaj slučaj Gerontološkog centra i izgradnje četiri zgrade u severnoj Kosovskoj Mitrovici, za potrebe interno raseljenih. Barem se Marko setio Regionalnog vodovoda na Severu Kosova koji će valjda ipak biti završen do 28. juna ove godine, bez obzira što izgradnja kasni više od 6 godina. Kad može Grdelica, može i tamo neki vodovod. Samo je zaboravio da napomene da je to „najteže gradilište“ na svetu.

U svakom slučaju, bilo bi dobro da se taj Izveštaj dopuni sa još nekoliko sitnica. Kao što je na primer informacija o tome na koji to način ljudi „sa debelim policijskim dosijeom“ brane Kosovo i Metohiju, sem što su bliski i druže se sa bratom i kumom predsednika Srbije. Ko je odlučio da građani i građanke Srbije treba da plaćaju troškove odbrane ljudima koji su optuženi za ubistvo Olivera Ivanovića? Možda i par detalja o obećanom razrešenju ubistva u kafiću Panda. I naravno, još jedan obećani odgovor predsednika na pitanje svih pitanja, ko je ubio Olivera Ivanovića?

Da li će Srbija posle šest godina dobiti odgovore na goruća pitanja i zašto i dalje neće?

Mislite o tome, jer je sve #stvarizbora, i jer pametniji više ne sme da popušta.