Predsednik i simptomi zakasnelog puberteta

Autor

Danijel Dašić

Dugogodišnji regionalni predstavnik USAID u Nišu.Aktivista Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Dragi moji, drage moje, došao je taj trenutak da i ja moram da krenem u odbranu našeg predsednika. Znam, znam, teško je to prihvatiti, ali ko će drugi? Vidite da ga niko ne razume. Čak je pre neki dan zakukao na televiziji izjavivši kako je „sedam godina ćutao“. On! Ćutao? Shvatate šta hoću da kažem.

Neki elementi njegovog ponašanja stvarno izazivaju duboku zabrinutost. Zato sam u interesu Srbije odlučio da sve to proučim i pokušam da nađem terapiju. Jeste da nisam psiholog, ni psihijatar, ali mislim da mi životni staž od 50+ godina u ovom „ludilu“ daje dovoljno kvalifikacija da postavim stručnu i objektivnu dijagnozu. Mislim, pa kad Zorana i Babić mogu da rade Koridore (doduše, Babić i dalje misli da su to Komodori, ali nemojte to da mu kažete), Neša i Gašić da garantuju bezbednost, a Vulin da vodi vojsku, onda mogu i ja da budem doktor.

Hajde da vidimo od čega nam to boluje naš pacijent.

Svojeglavost, stalno brecanje i problematično ponašanje, uz konstantno menjanje raspoloženja i stavova, sklonost ka izmišljanju stvari i opsesivnu zavisnost od društvenih mreža, naročito kritika na Tviteru. Ukucam ja to sve u Google, sačekam par trenutaka i onda mi je sinulo. Pa sve ovo napred nabrojano su klasični problemi puberteta, doduše dosta zakasnelog za jednog predsednika. Ali kao što dobro znamo, kod njega je ipak sve po prvi put u novijoj istoriji Srbije.

Osnovni elementi problematičnog ponašanja svakog pubertetlije su naravno, agresivno ponašanje, ljutnja, vika, nekontrolisani izlivi emocija, vređanje, grubost, pretnje usmerene prema svima koji im se suprotstave, i naravno negiranje svake odgovornosti za takvo ponašanje. Zvuči poznato?

Druga karakteristika je laganje. Kod dece laži proističu iz toga što još uvek nisu razvijene sposobnosti razlikovanja fantazije i mašte od realnosti. Kod našeg predsednika moramo da razumemo da je to samo iz velike želje da surova realnost bude u skladu sa njegovim slatkim fantazijama. Predsednik ne izlazi iz našeg „ružičasto srećnog prava da znamo sve“, a svi znamo koliki je tamo nivo zračenja osiromašene inteligencije.

Prkosno ponašanje je treći bitni element po kome možemo prepoznati pubertetliju koji ima probleme. Naš pubertetlija predsednik svaku kritiku doživljava kao vršenje pritiska i da ga posmatraju kao osobu bez dana radnog iskustva, u koju nemaju poverenja da je sposobna da donosi ispravne odluke i izbore. Ne ide to tako dragi moji, drage moje. Što je veća kritika, biće sve veći otpor i pobuna. Na kraju počeće da sve oko sebe vidi kao neprijatelje, odbija obaveze, tera inat, namerno provocira i prelazi dozvoljene granice.

Kao posledica svega napred navedenog stvara se četvrti problem jer pubertetlija predsednik više ne može prihvatiti postojanje ravnopravnih, partnerskih strana u dijalogu, već jedino razume odnos nadređenog i podređenog. Diktatora i robova. Bezpogovorne poslušnosti. I na kraju se to završi unutrašnjim dijalogom koji pokazuje nisko samopouzdanje, potrebu za konstantnim izlivima podrške od strane svojih sledbenika i histerične reakcije na negativne komentare na društvenim mrežama.

Mama EU i tata USA su toliko razmazili ovog našeg pubertetliju da nije ni čudo da ima sve ove simptome. I naravno, kao svi neodgovorni „roditelji“ misle da sve mogu da reše novcem i skupim poklonima. To što razbija sve po kući (čitaj Srbiji), maltretira slabije od sebe (čitaj opoziciju), krši sve norme i pravila (čitaj Ustav, zakoni, institucije sistema), njih to ne interesuje, sve dok se lepo ponaša prema komšijama (čitaj Kosovo).

Dragi moji, drage moje, svi simptomi su tu. Da li ima leka? Pa mora da ima. Sa jedne strane, svaki pubertet dođe i prođe. Ali koliko više da čekamo? Pitam se, pitam, da li predložene izmene Porodičnog Zakona kojima se uvodi potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja dece važe i kad se radi o pubertetliji predsedniku? Dobra vest je da je palo „zavrtanje ušiju“, jer izgleda da su mama EU i tata USA konačno shvatili koliko im je „radikalno“ dete i da gledanje kroz prste, priča, saveti i potplaćivanje ne pomaže. Sa šargarepe su prešli na štap. Ali ne treba „spavati na tom uvetu“, jer po svemu sudeći, građani i građanke Srbije će ponovo dobiti šansu da prevaspitaju pubertetliju predsednika na njemu razumljiv, radikalan način, i ne bi smeli da tu šansu propuste.

Mislite o tome. Jer pametniji više ne sme da popušta. Vreme je za prevaspitavanje predsednika.