Pusti(mo) vodu, da „majstori“ konačno odu

Autor

Danijel Dašić

Dugogodišnji regionalni predstavnik USAID u Nišu.Aktivista Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Ona čuvena izjava o tome kako se sve u Srbiji dešava „po prvi put u novijoj istoriji“ je dobila ovih dana potpuno novu dimenziju.

Ovog juna su nam se hiljadugodišnje poplave desile, evo već treći put zaredom u zadnjih par godina – odnosno po novom računanju vremena u godini 7. AV, sedma godina od dolaska Aleksandra Vučića na vlast, ili 2019. posle Hrista, ko još računa po starom kalendaru.

Za našu vlast, ove najnovije „hiljadugodišnje“ poplave su bile skoro pa neprimetne. Prvo je ministar Nedimović rekao kako nema šanse da ponovo budu poplave u Srbiji. A kad se poplava ipak desila, nestao je i „prepustio štafetu“ Ani Brnabić, koja je lepo objasnila „da je šteta bila minimalna s obzirom koliko je kiše palo” i „da se svaki cent isplatio koji smo uložili“ posle 2014.

A predsednik? Za predsednika se poplave zaista nisu desile. Nije ga bilo kao ranije, da lično spasava ugrožene i rukovodi obnovom i izgradnjom. Ima on, izgleda, važnijih stvari na tapetu. Jer ko još da se „bakće“ sitnicama, kao što je jedan izgubljen život, hiljade oštećenih kuća, poplavljeno desetine hiljada hektara zasejanih njiva i „tričavih“ 25 miliona evra procenjene štete?

Mislim, realno je čovek u pravu. Ko će da se bavi tim nevažnim stvarima, dok mu zabijaju nož u leđa, a on non-stop radi samo da nam obezbedi plate i penzije, pravi autoputeve, gomilu nacionalnih stadiona, 54 predivne fontane širom zemlje, stotine ponosnih jarbola sa državnim zastavama, da ne govorimo o obnovi svake škole, obdaništa i bolnice u Srbiji. A i nije se setio mučenik, možda zbog premora i nespavanja, da lepo optuži Boga lično, kao što su to iskusno uradili direktor Srbijavoda Goran Puzović za „hiljadugodišnje“ poplave 2. AV (2014. posle Hrista) i ondašnji ministar za vanredne situacije Velja Ilić za sledeće „hiljadugodišnje“ poplave, neke dve godine kasnije.

A koliko je to uloženo u odbranu od poplava i ima li tu neke tačne i pregledne računice? Pa naravno da ima, jer je naš predsednik postavio najboljeg račundžiju na mesto direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Marka Blagojevića. A ko bolje sem predsednika zna kako lepo može sve da se proračuna i preračuna, od izbornih rezultata pa na dalje, onako brže, jače, bolje. Mada je i Marko malo „proklizao“ ovog 15. maja, kad je obavestio narod da nema nikakve opasnosti od poplava i da je Srbija mnogo spremnija nego što je bila, jer je uloženo čak 100 miliona evra u našu bezbednost. Doduše, nije se posle sakrio kao Nedimović, već je 5. juna odmah promenio priču, „da se ne može se očekivati da država vodi računa o svakom odvodu, kanalu, potoku, vodotoku“, možda zato što su poplave nanele najviše štete baš tamo gde je vlast i najviše (u)lagala u prevenciju od poplava zadnjih godina. Ala su ga popravili majstori, svaka im čast!

Nego, bilo kako bilo, ima jedna „sitnica“ koja baš „bode oči“ kod ove Markove izjave o 100 miliona evra utrošenih na prevenciju i zaštitu od poplava. Na stranu to što je baš teško videti gde i kako su te pare potrošene, bitnije je gde je „nestalo“ 72 miliona evra, jer je Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio da je EU pomogla Srbiju sa 172 miliona evra za prevenciju i obnovu od posledica poplava. Nit se vidi gde su potrošene pare kojih „ima“, nit se zna šta je sa parama kojih „nema“.

Ali možda najupečatljiviji spin vlasti tokom ovih „hiljadugodišnjih“ poplava su mala opština Lučani. Nakon velikog interesovanja vlasti da „pomogne“ Lučanima tokom prošlogodišnjih izbora, kako novcem, tako i ljudstvom, sada ih je potpuno zaboravila za vreme tragične borbe sa nabujalim rekama. I šta onda vlast uradi? Nakon što im se „omakne“ informacija o katastrofalnim efektima poplave koja opštinu Lučani pogađa već treći put za samo 7 godina, odluče da u istom dnevnom listu sledeći dan objave fotografiju lepog sunčanog dana u tim istim Lučanima, i neizmernu „zahvalnost“ naroda što ih je predsednik spasio da ne budu poplavljeni?

Šta reći na kraju? Da li treba stvarno čekati još jedan božji znak i još jednu „hiljadugodišnju“ poplavu? Ili mi sami treba da se organizujemo i „pustimo vodu“ da pošaljemo nestručne, neodgovorne i bahate „majstore“ tamo gde im je mesto. Kad možemo tako u svome domu, možemo i u našoj državi. Jer ne treba zaboraviti šta uvek ostaje da pliva u svakoj vodi, pa makar bila i „hiljadugodišnja“.

Mislite o tome. Jer je sve #stvarizbora, i jer pametniji više ne sme da popušta.