Najsposobniji smetaju polutanima!
Danilo KocićNovinar.Rođen u 1949. godine u selu Dadince, Vlasotince.Završio pravni i filozofski fakultet. Objavio knjige pesama Čudna lađa (1976), Dnevnik na raspustu (2003) i Govor kamena (2004) i romane Izabrani život (1997) i Izabrana tišina (2001).Napisao dvotomnu studiju, 1.100 stranica velikog formata "Leskovački pisci i njihovo doba".Najnoviji roman "Izabrani snovi" proglašen za najbolje delo na "Fileksovom" anonimnom konkursu. Za svoj novinarski, publicistički i književni rad dobio više priznanja, a dodeljene su mu i oktobarske nagrade Leskovca i Vlasotinca.
Zašto Leskovac nije ni senka nekadašnjeg „srpskog Mančestera“, ko je kriv za sunovrat industrije koja je proizvodila „najubav štof na cel svet“, kako povratiti ugled i dovesti strane investitore – samo su neka od pitanja na koja se poslednjih godina traže smisleni odgovori.
Ima tome, dabome, mnogo razloga, a neki podaci, ma koliko bili suvoparni, delimice razotrivaju odgovor na potonuće sredine koje je sredinom minulog veka bila prepoznatljiva širom Evrope. To je bilo leskovačko „zlatno doba“ i to je bilo vreme koje sada rasplamsava maštu brojnih nostalgičara.
Uoči Drugog svetskog rata, evo samo nekih podataka, najpoznatiji teksitlni centar u Srbiji imao je 45 većih preduzeća, 357 trgovinskih radnji, 150 kafana i pet hiljada zaposlenih, a u gradu je živelo oko 18.000 stanovnika.
Narednih godina sledi drama u drami, nešto što je moglo da se nasluti, ali ne i da očekuje, iako se sve zbilo kao u triler filmovima. Započinje nezabeležen početak kraja jedne uspešne istorije. U razdoblje od 1945. do 1953. godine iz Leskovca je u druge delove Srbije preseljeno dvadesetak velikih fabrika, a više od 1.400 radnika ostalo bez posla. Narednih desetak godina Leskovac ja postao sedište zavađenih sela i uskoro dobija status nerazvijenog područja. Ulaskom nekadašnjih opština Vučja, Grdelice i Brestovca u leskovački atar, priključilo se još 90 mesta i središte Jablaničkog okruga postaje po prostranstvu, kažu znalci ovdašnjih prilika, „najveća opština na svetu!“.
Od Drugog svetskog rata grad pod Hisarom je sveke godine gubio 50 miliona dolara! Do kraja 2000. godine, na primer, ovaj kraj je učestvovao u nacionalnom dohotku Srbije sa 1,31 odsto, u javnoj potrošnji jedva sa 1 procentom, a za potrebe Republike Leskovčanin je izdvajao više nego što je iz budžeta dobijao!
Leskovačka opština sa 144 naselja, u kojima živi 165.000 stanovnika, najveća je u Srbiji. Sve analiza, koje su obavljene poslednjih godina, pokazuju da je reč o prostoru zahvaćenom intenzivnim i sve dubljim procesom razvojnog zaostajanja u odnosu na okruženje. Najsposobniji stručnjaci su ozbiljno zasmetali polutanima i morali su da napuste zavičaj. Tako leskovački kraj gubi jedanaest razvojnih godina!
Konačno, Leskovcu, u tome se u gradu na Veternici svi slažu, nije potrebna milostinja, ali želi samo ono što mu pripada.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
2Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Kad sam u srednjoj školi počeo da obraćam pažnju na NBA košarkašku ligu, mnogo me je čudilo to što publika stalno skandira „difens,difens“. Difens se na našem jeziku prevodi kao reč odbrana. Ništa mi nije bilo jasno. mada nije ni danas. Kako to da navijači najboljih tamošnjih timova Lejkersi, Sakramenta i drugih traže od igrača da igraju jaku odbranu! Mislio sam da su oni najbolji kao mi, Srbi, i da bi trebalo samo da igraju u napadu. Koja je to zabluda bila!? Shvatio sam tokom godina da je odbrana jedna od najvažnijih egzistencijalnih načina za opstankom. To me je, istina, malo i porazilo.
kako nije bilo odbrane(difens) leskovac, Vranje, Niš, Pirot, Bujanovac i drugi gradići su od drugog svetskog rata pa naovamo strašno nagrabusili. Nije bilo odbrane. narod je utihnuo, nije trežio, zahtevao, grebao, vapio nego je ćutao. i šta sad. izrodio se narod od predaka koji su ćutali. Leskovčanima je stalo da se zaposle u Nišu, a leskovčankama d se udaju u tom gradu. da bi pobegli iz Leskovca. Pa sve je to normalno s ove tačke gledišta. Sve bi bilo drugačije da su se nekada Leskovčani pobunili. istina ne znam baš da li sam u pravu jer i koj grad boluje od iste boljke, ali sigurno znam da se za svoju budućnost čovek mora boriti, bez obzira kakva je vlast u pitanju.
Sve najbolje u novoj 2014. godini univerzalnom leskovcaninu
koji osvaja svet
S velikim postovanjem
Dusan Stosic