Govor se vratio na trgove i ulice
Prođe Savindan. U 32 godine obnovljenog takmičenja u govorništvu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, nadmetanje u leporečju na tom fakultetu, ako se ne varam nije održano tri puta – 1999, 2000. godine i na ovaj Savindan. Sva tri puta sa dobrim razlogom.
Oživljena pre 35 godina na trgovima i po ulicama države u nestajanju, jednog sistema u raspadanju, prisvojena od pravnika u jednom turobnom istorijskom trenutku srpske istorije, govornička luč je ove godine, posle više od tri decenije batrganja u traženju kozjih stazica kroz bespuća naše „povjesne zbiljnosti“, napustila čuvenu Peticu i vratila se na trgove i ulice.
Uštogljenu „svilu“ fingiranog slobodoumlja unutar zidova Žute kuće, tek tu i tamo nagužvanu sporadičnom hrabrošću pojedinih takmičara, smenila je iskrena praksa nove govorničke mlađarije. Mlađarije koja ne brenuje govorničko farisejstvo, lažne govorničke autoritete, kalkulantske predavače retorike čijeg pedagoškog dometa krajnja granica je hiperprodukcija sofističkih polufabrikata koje može da upotrebi svako, ali koji značajni mogu biti jedino predavaču i sebi.
Sadašnje junoše i djeve o čijoj pameti i društvenoj odgovornosti gotovo do juče nismo imali posebno lep sud, oplenili su nas i pameću i prosuđivanjem i govorničkom hrabrošću.
Oni sa trgova i ulica veoma hrabro i, pritom, vrlo jasno, argumentovano, jezgrovito (moderno, dakle) i pristojno, veoma pristojno, govore popu da je pop, a bobu da je bob. Svojim rečima podsećaju sve nas koji smo se, ambicije svoje radi, ikada o javnu reč očešali, na nepomućenu antičku istinu da nema dobrog govornika, ako nije dobar (čitaj: moralan) čovek.
Vodeći svoje (i naše) verbalne i druge ratove na ulicama i trgovima Srbije, oni nam istrajno drže časove slobodne smislene reči, svojim primerom nam kazujući tragove našeg nedostojnog lajanja.
Takvi vispreni, oni su (rušeći straćare javne komunikacije kojima se Srbija dosad budalasto ponosila), pored ostalog, potpuno rašrafili i dosadašnji svečarski model takmičenja na „beogradskom Pravnom“ i ogolili njegovu skrivenu svrhu – da iz godine u godinu sve više služi kao marketinško pero za kićenje odabranih.
Kao neko ko je pre trideset godina poneo titulu „najboljeg među najboljim besednicima“ Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i potom prilično dugo naivno verovao da je svojim rečima koristan ovom društvu, ja im čestitam na tome kako su nas razgolitili i učinili bespomoćnima pred sobom.
Svojim govorima ta deca su učinila da svako ko se rečju bavi mora početi od nule. Od bukvara. Od „az-buki-vjedi-glagol-dobro-jest“.
Ne nalazeći drugi način da izrazim divljenje prema njihovoj govorničkoj iskrenosti, umeću i pristojnosti, ja njima stavljam na raspolaganje svoju trideset godina staru titulu „najboljeg besednika Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu“, da je dodele najboljoj / em među sobom.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
1Pošalji komentar
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Bravo, poštovani kolega! Slične emocije i mene razdiru. Studenti su imenovali, ogolili i razvlastili „cara“, sisteme i trulež. U budućnosti ćemo se razlikovati samo po tome ko je ovo priznao i ko se enzavarava.