Šta je „prikvel“?

Autor

Dejan Dabić

Filmski kritičar i urednik Filmskog i video programa NKC

Korišćenje izraza „prikvel“ i „sikvel“ izazvalo je negativnu reakciju nekih čitalaca vesti u kojoj sam preporučio filmove u kojima možete uživati tokom praznika. Da li za to ima argumenata?

Kada je u pitanju reč „sikvel“ (sequel), naravno da se ona može zameniti rečju – nastavak, s tim da je ona ovde iskorišćena u kontekstu razlikovanja epizoda u serijalu „Ratovi zvezda“ koje su snimljene kao hronološki nastavci („Zvezdani ratovi/ Nova nada“, „Imperija uzvraća udarac“ i „Povratak Džedaja“) od onih koji su snimljeni kasnije („Fantomska pretnja“, „Napad klonova“ i „Osveta Sita“).

Ne ulazeći hronološki da li autorstvo za „prikvel“ (prequel) pripada Spilbergu povodom serijala o Indijani Džonsu ili Lukasu da bi objasnio „Ratove zvezda“, ovaj izraz koristi se da bi označio razliku u nastavku filmskog serijala koji hronološki opisuje događaje koji prethode onome što smo već imali prilike da odgledamo.

Jedan čitalac predlaže reč – prednastavak (usput, ta reč ne postoji u sistemu srpskog ili srpsko-hrvatskog jezika koji je objavio Rečnik Matice srpske u šest tomova); ako se imenica nastavak odnosi na glalog nastaviti, odakle je izvedena imenica – prednastavak? (zna li neko značenje glagola prednastaviti?).

Na koji način – jednim izrazom, a ne sintagmom (npr. prethodni nastavak), zameniti reč „prikvel“ a da svakome bude jasno na šta se to odnosi (da li rečju prethodnik ili nekom drugom?) i da to jezički bude ekonomično (ako pojedine strane reči zamenjujemo grupama reči onda pravimo jezički haos).

Upućujem čitaoca da pogleda, kako na primer, ovo pitanje rešava ruski jezik i da li su oni gadljivi na korišćenje reči čija je etimologija vezana za engleski.

O filmskim izrazima, kao što su npr. flešbek (što nema isto značenje kao retrospekcija) ili filaž (brzi pokret kamerom) da i ne govorim. Ne možete da napišete stručni tekst o filmu ukoliko ne upotrebljavate tuđice (anglicizme, pre svega); slična stvar je i u sportu (da li je ofsajd – zaleđe, kako kažu Hrvati ili plej-of – razigravanje?).

Pada mi na pamet šta je svojevremeno izjavio pokojni akademik Miodrag Pavlović, čuveni pesnik: „Da nema turcizama, ja ne bih znao ni da čitam, ni da pišem!“

Rešenje ovih jezičkih nedoumica treba ostaviti autoritetima u ovoj oblasti (jedan od njih Ivan Klajn ima sjajnu kolumnu u „NIN“-u) s tim da će, kao i u svemu drugom, vreme biti najpouzdaniji sudija.