Građanin opasnih namera
Dragan DobrašinovićPredsednik Koalicije za nadzor javnih finansija.Direktor Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava.
Da pre nekih godinu i po dana, uoči samih predsedničkih izbora, u emisiji uživo nisam izgovorio da je Saša Janković Vučićev trojanac, sada ovo ne bih pisao. I tako je dovoljno, čak i previše onih koji su mu do juče bili bliski, a koji danas o njemu govore loše, veoma loše. A tek nadolaze oni koji će o Jankoviću govoriti još mnogo gore.
Ne mogu da se setim nijednog sagovornika koji je u to vreme prokomentarisao izjavu o Jankoviću kao Vučićevo trojancu, a da u komentaru licem u lice nisam prepoznao neku vrstu prijateljskog neslaganja ili blagog podsmeha. Razumeo sam ih dobro. Bili su to ljudi dobrih namera, oni kojima je Vučićevog licemerja i nepodopština preko glave i koji su u Jankoviću videli osobu koja će zemlju povesti ka izlazu iz ovog sumornog lavirinta. Nažalost, zabluda o ličnosti (error in persona) je bila prevelika, a sadašnje otrežnjenje bolno.
Da u “politički projekat Saša Janković” nije bilo investirano toliko poverenja, nade i htenja mnogih dobrih ljudi, od potpisnika „Apela 100“ do brojnih podržavalaca u kampanji, Saša Janković bi bio samo još jedna tužna epizoda na srpskoj političkoj traci. Traci koja i tako vrvi od pogrešnih, naopakih, pokvarenih, zlih i od najgorih još gorih.
Stvar sa Sašom Jankovićem je, ipak, i od upravo pobrojanog mnogo lošija. Nije problem sa Jankovićem u nedoraslosti, neiskustvu, nesnalaženju, na šta se često i rado izgovara. Problem sa Sašom Jankovićem ima svoje jasno karakterno–političko određenje i zove se – Saša Janković.
Dok o manama njegovog karaktera glasno i ljutito govore njegovi dojučerašnji prijatelji, kratko ću ukazati na samo jedan, ali ključan segment njegovog političkog profila. Ne zbog Jankovića, za njega je i tako kasno, već zbog onih koji i dalje veruju da ova zemlja može biti drugačija i bolja, a koji se još jednom osećaju izneverenima i prevarenima.
Saša Janković nije Slobodan građanin. Saša Janković je građanin opasnih namera. Svojim delovanjem, Vučićev omiljeni “opozicionar” i nesuđeni koaliciono-koncetracioni partner, uništava ne samo ono što je od opozicije preostalo, već i samu ideju opozicije kao političke, vrednosne i kulturološke alternative. To je ono što ga čini opasnim po Srbiju i njene dobre ljude, a potpuno bezopasnim za Vučića i njegovu kleptooligarhiju. Jer, nuditi građanima Vučića protiv Vučića, može biti dobro jedino za Vučića, nikako za Srbiju.
Ali, to, nažalost, nije kraj i nije sve.
Opozicija kakvu danas imamo ubrzano se transformiše u Vučićevu trojansku ergelu. Možda neko ne vidi, ali evo, iz prikrajka viri i svoju priliku vreba jedan omanji, koji je u svojim očima gladnim moći i od najvećih veći. A on, poučen epizodom zvanom Saša Janković, neće propustiti priliku da se udruži sa svojim najvećim političkim neprijateljem. Ali jedino u interesu Srbije i njenih građana, razume se.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
5Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Prihvatam ovaj tekst kao cinjenicu i dodao bi samo da bi pobeda opozicije bila da ubedi glasace da ne izlaze na izbore i time bi pokazali deo dobre volje da pokusavaju nesto da promena a da njima nije do puke vlasti.Da se tada promeni zakon o izborima,da se izbace novi ljudi i tome slicno.Pa ovi svi na vlasti preko 25 god i neverovatno da svi ovoliko rade protiv svog naroda Stari je bio bolji.
Pojam „trojanac“ se banalizovao i razvodnio. Nema opoz. kand. za koga to nije rečeno. A i Vi kad ste to rekli verovatno ste mislili na nešto drugo – da profil opoz. i građanskog kand., kakav je S. Janković – nema šanse da pobedi jer ga podržavaju samo „drugosrbijanci“(manjina u Srbiji). A sada se pozivate na nj. loš karakter, što tada niste mogli znati, kao što ni drugi nisu znali. Džaba likujete
Covek je napisao odlican tekst, svako slovce potpisujem. Onaj omanji koji se na kraju pominje je verovatno Jeremic i Dobrasinovic je i njega odlicno procitao. Inace, i Jankovica i Jeremica sam dva puta imao prilike da vidim i razgovaram sa njima i moj utisak je da su, blago receno, nikakvi. Tacnije, proracunati, podmukli i teski foliranti.
Jeremiću se to vidi iz očiju, za Jankovića je bilo potrebno vreme da se to uvidi. Niko nije mogao biti toliko pametan da ga pročita za kratko vreme, pa ni oni koji ga napustiše. Inače, on ionako nije imao šanse. 16% je to podvrdilo. Nama treba ugledan kandidat koji objedinjuje celu građansku i nacionalnu Srbiju (tipa Dušana ili Siniše Kovačevića) uz podršku opozic., Sa takvim smo i srušili Slobu
Tribine su pune komentatora koji svakome nađu „karakternu“ manu, ali je malo onih koji imaju hrabrosti da se jednom totalitarnom režimu suprotstave na terenu. Tamo gde su protiv opozicije i sudije, gde se pravila razlikuju za dva tima, gde se protivniku tolerišu i startovi koji lome kosti. Pritom, igrači opozicije na terenu stavljaju glavu u torbu – radi publike koja ih kritikuje!
To je Srbija.