U pamet se, Vučiću!

Autor

Dragan Dobrašinović

Predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija.Direktor Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava.

Da razjasnimo odmah – Vuk Jeremić je jedan od onih s kojima ne bih popio kafu. I to ne samo zbog toga sto kafu inače ne pijem, već više iz higijenskih razloga. Nadobudan bez pokrića. Samozadovoljan bez mere. Ambiciozan bez osećaja za realnost. Uvek u škripcu kada treba da objasni izvore prihoda i način života. Neprekidno u ego tripu. Uz to, dosadan, previše dosadan. Dakle, ništa od kafe.

Nego da se, što bi Bukovski rekao, vratimo u stvarnost, mir i normalnost. Dakle, predsednik Vučić. A taj se ne šali. Hajde što je predsednik, premijer i svoj prvi potpredsednik, ministar svega i još koječega. Hajde i što je vrhovni mostograditelj, tuneloprobijatelj i ustavobranitelj, veliki majstor velike lože medijske kontrole i kolektivne hipnoze. Neka je i počasni doktor na katedrama za izbegavanje tendera, direktne pogodbe, međudržavne muljačine, sumnjive subvencije i sve vrste pomoći prijateljima. Neka mu sve, sigurno mu sve i treba.

Ali odakle mu ideja da se, baš povodom gorepomenutog Vuka Jeremića i hapšenja nekakvih njegovih saradnika, a reč je o izvesnom Patriku Hou i takođe izvesnom šeiku Tidijanu Gadiu, optuženim za višemilionsko podmićivanje ko zna koga po Africi, odene u kostim privatnog detektiva ili čega već, to samo on zna.

„To je neka ozbiljna međunarodna banda lopova“, kaže. „TO JOŠ NISAM DO KRAJA ISTRAŽIO!!! To je neka ozbiljna skupina lopova na međunarodnom nivou, predvođena Vukom Jeremićem, nije to od juče“, naglašava. „Neko će“, trijumfalno završava pristupnu besedu detektiv Vučić, „da svira klavir“.

Apslolutno me, kao sto već rekoh, ne zanima Vuk Jeremić, niti to da li je predvodnik ili deo nekakve skupine lopova koja podmićuje afričke lidere. Nešto me je za to baš briga. Ali me veoma zabrinjava što neko ko je glasovima građana moje zemlje izabran za njenog predsednika, ne samo da uzurpira vlast i moć, poništava institucije i gazi pravni poredak, već na sebe, u cilju još jednog banalnog obračuna sa političkim protivnicima, navlači masku i ruho lude koja Srbiju pretvara u pozornicu srama i beščašća.

Ne vodi se, Vučiću, tako Srbija. Ne govori prvi čovek države jezikom ulice, birtije, prostaka i bezveznjaka. Ne kompenzuje se osećaj lične beznačajnosti i frustriranosti zbog svih ćuški dobijenih u mladosti ponižavanjem sopstvenog naroda banalnošću i primitivizmom kojim ga uredno čašćavaš.

Nego, pamet u glavu i knjigu u ruke, da se podsetiš da se nikom ko je ovaj narod vređao, ponižavao, potcenjivao i omalovažavao nije dobrim vratilo. Pa onda vidi na koju ćeš stranu.