Srbija uvozi dugove a izvozi pametne i obrazovane ljude?
Dušan OstojićDušan Ostojić rođen je 1977. godine u Aleksincu. Završio Stomatološki fakultet u Nišu.Bivši funkcioner DS u Aleksincu.Autor projekta Osmeh za sve (www.osmehzasve.com).Oženjen je i ima sina Vukana.
Danas sam sreo dve svoje drugarice koje dugo nisam video. Jedna je doktor, druga diplomirani inženjer građevine. Priča je bila nalik onim pričama kad se ljudi ne vide duže vreme. Od pitanja gde ste, šta radite i čime se bavite, do toga šta planirate…
Sve to ne bi bilo za ikakvu priču ili kolumnu da iz tog razgovora nisam saznao još jednu poraznu informaciju o mladim ljudima u Srbiji. Te dve moje drugarice su otišle iz Srbije, ne zato što su to htele, već zato što su na to bile primorane. Završile su fakultete, pokušale da se zaposle, posvetile duže vreme tom cilju i posle nekoliko godina pokušaja i aktivnog traženja posla spakovale kofere i krenule, jedna put Slovenije a druga na postdiplomske studije u Holandiju. I, nažalost, to je dvadeseti slučaj iz moje bliže i dalje okoline, da saznajem da su ljudi zbog egzistencijalnih razloga napustili Srbiju. Jedan je otišao za Libiju, drugi kolega za Dubaji, jedna koleginica za Dansku, puno njih za Ameriku itd.. Za te ljude sam potpuno siguran da su se kroz život probijali samostalno, fakultete završili bez ikakvih mućki i veza, za vreme studija povremeno radili kako bi platili stanarinu, menzu itd… a kad su završili fakultet nisu birali mesto za posao, da li je to selo, grad ili neka ambulanta ili škola u nekoj srpskoj nedođiji, nije im bilo važno. Posao nisu uspeli da nađu. Neko sa manje znanja i obrazovanja ali više političkih i finansijskih veza, posoljenih bezobrazlukom, je bio uspešniji.
Izgleda da u Srbiji više i nije toliko važno što mladi ljudi odlaze. Politička elita se ponaša kao da je kadrova u Srbiji na pretek, pa da umesto voća i povrća izvozimo mlade i obrazovane ljude… zar nikom nije važna baš ta matematička analiza koja kaže da školovanje jednog fakultetski obrazovanog čoveka državu košta blizu 15.000 evra, a još toliko i porodicu koja školuje tog studenta (stanarina, knjige, hrana, put). Pa ako je tačno da je za poslednjih deset godina iz zemlje otišlo 70.000 mladih i obrazovanih ljudi, lako je izračunati direktnu štetu. Gubitak države je preko milijardu evra a indirektan gubitak treba pomnožiti sa dva, dakle ukupna šteta je preko 3 milijarde evra. Baš onoliko za koliko se borimo da nam pozajme kako bi pokrili rupe u budžetu.
Na jednoj strani uvozimo dugove a na drugoj našim pozajmljivačima izvozimo mlade i obrazovane ljude.
Oni nama na dug naplaćuju kamatu, a mi njima poklanjamo intelektualnu elitu Srbije.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
10Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Bravo Dusane,nadam se da ce ovu kolumnu procitati i oni koji su do ovoga doveli…sve to sada izgleda saroliko,ali potpuni poremecaj sistema vrednosti u Srbiji ce dovesti do katastrofalnih posledica,koje nikoga nece zaobici,ni nas, ni njih…I ne brinem se ja za njih, samo razmisljam kako da se izborimo za nas,mi bez politicke,rodbinske,finansijske i druge pozadine…jer nas niko ne pita koliko i sta znamo…to je nazalost danasnja Srbija,gora od bilo koje iz proslosti…
Dule, divim ti se kako jos uvek imas zivce da se bijes sa vetrenjacama. Ja, na zalost, davno izabrao da na njih zaboravim i odem svojim putem…daleko.
A ko je uopste drzava ? Ko je vlast ? Pa narod, Dusane, nas narod. Vlast je tvoj komsija, tvoja prodavacica u samousluzi, tvoj skolski drug, tvoja supruga. Svi smo vi i drzava i vlast, a samo jedan deo nas upravlja dok ona druga polovina „gundja“ kako nista ne valja. A onda, opet, promeni se ta vlast, pa dodju ovi „drugi“ – a ono opet tvoj komsija, tvoja prodavacica u samopozluzi…..Pobego bi i ti Dusane glavom bez obzira, ali na srecu imas gde da zaradis pare: kvarni su zubi u Srba. Bilo da je Aleksinac ili Velika Plana, karies ne bira, nego mucki zahvata deo po deo, dok zub ne istruli, a onda nastupas ti. A i ide tina ruku, sto slabo bre nasi peru ZUBI, a i velika je potreba za ovim vestackim vilicama. A sta da radi jedan Elektro inzenjer ? Moze, on da radi, i to da bira, gornje ili donje polje-paprika, paradajz, kupus…..
Svaka cast Dusane…jos samo kad bi ovu kolumnu procitali oni koji to najvise trebaju…i kad bi se bar za malo promenili..kao ljudi.
Pozdrav Dule, ja bih samo dodao da indirektna šteta nikako ne može biti 30 hiljada evra po obrazovanoj osobi. Inžinjer u solidnoj firmi u inostranstvu zarađuje u proseku šezdesetak hiljada evra godišnje. To znači da on svom poslodavcu donese veći novac, recimo neka samo 50% veći novac. Neka karijera inženjera traje dvadeset pet godina. To znači da ovo društvo izgubi oko 2.5 miliona evra po visoko obrazovanoj osobi koja ode. Neka iz Niša godišnje ode samo 200 visoko obrazovanih ljudi, to je kumulativno izgubljeno godišnje 500 miliona evra. Za te pare bi svake godine moglo da se izgradi sedam hala veličine Arene.
Nažalost i ja moram da potvrdim tvoju priču, dokle će to trajati, Boga pitaj. Pozdrav
Bravo Dule kolega, totalno sam se pronasao u tvojoj kolumni. Ja sam kao i junaci tvoje price zavrsio fakultet (Medicinski)radio kao konobar, trazio posao godinama i posto nisam imao vezu (debelu) da se zaposlim u Srbiji kad mi je prekipelo spakovao kofere i otisao u Ameriku.Sada radim na jednom prestiznom Univerzitetu i ajde sto ih nisam zanimao kao lekar bez posla potpuno isto ih ne zanimam ni sada.Verovatno su nabrali svo znanje ovoga sveta i sami su sebi dovoljni.Problem je u tome sto je puno mladih i uspesnih ljudi otislo iz zemlje a drzava Srbija nema cak ni evidenciju kde su ti ljudi i cime se bave.Od njih zemlja moze samo da ima koristi nikako stete. Mada i to nije toliki problem ti ljudi su otisli ,nego sta ce da rade oni koji nisu? Hoce da rade za 100 evra u buticima , konobarisu ,sede na roditeljskim ledjima koja popustaju i piju pivo,da osnivaju porodice i produbljuju bedu,Broblem je nesagledivo veliki. Circulus vitiosus !!!
Neću da komentarišem Dušanov tekst, jer je uglavnom objasnio temu do kraja. Jedino je tužno, što temi i tome što ona opisuje, nikad kraja.
Među komentarima sam naišo na nečiju konstataciju da Dule zarađuje dovoljno. E to, nažalost, nije tačno. Znam čoveka. Lično. Pored svih karijesa u Srbiji, a naročito u gradu u kome živi, nije uspeo da dobije posao. Dule ima urođenu manu. Neizlečivu. Kaže uvek ono što misli. Retko razmišlja o posledicama. I to kaže, za razliku od većine ljudi u Srbiji, na kulturan i argumentovan način. Pa to još više smeta. Onda ga, oni što su ih njegove reči pogodile, izbacuju s posla, iz stranke, iz SO… A, on po starom. Jedino što je u manjini. Za sada. Videćemo rezultat u drugom poluvremenu. Da ne veruje u preokret i da svugde ima Don Kihota, davno bi taj ućutao.
Ja licno mislim da je najveci problem u ljudima u Nisu. Mozda pre toga intro, i ja sam otisao napolje zato sto nisam mogao normalno za (pre)zivim tu, i stvarno mi je zao kada vidim da ovi ovde mogu da nadju zajednicki interes i a mi eto nemozemo.
Elem, zasto smatram da su ljudi tu krivi. Prvo zato sto su ljudi poceli da mrze jedni druge i da se ponasaju po nekim modelima koji nisu autohtono nasi vec su uvezeni (nazalost), sto kroz populizam i pop-kulturu, sto kroz poslednji talas izbeglica (mislim na Kosovske izbeglice – licno nemam nista protiv, ali svaki put kada dodjem na odmor primetim da Nis pocinje da lici na Gnjilane i po sablonu ponasanja i po gradjevinskim radovima). Ono, da budemo iskreni, vec tokom 80-ih se znalo ko je olos u Nisu, lokalni olos, pa je opet taj isti olos danas postao deo niskog-establishmenta tokom 90-ih, a sada im nemozes prici. Pojeo vuk magarca. A obicni ljudi samo gledju i kazu „pa ako je on takav i ja bi trebalo da sam takav“ i eto propasti za tili cas.
Ali to je sve prakticno „okinuto“ ili pusteno niz vodu vezano za problem o kome ti pises u momentu kada su tzv mali-privrednici poceli da namerno potplacuju strucni kadar – tog momenta se izgubila vrednost onog sto se zove skola, ili know-how, ili iskustvo. To su bile 90-e, i od tada sve ide u krug. Cinjenica da nikom nije bilo bitno kako neko moze da odjedanput poseduju ogromne svote novca i da uposljava ljude (naravno, da ih potplacuje) a da je ceo vek ziveo unutar SFRJ ili Srbije, meni kaze da to nisu cista posla. A takvih je bilo na desetine. I takvi, siguran sam, nisu adekvatno prijavljivali porez i svoje blagostanje, vec su tretirani kao i ostali – znaci svi su kao bili siromasni, pa i onaj koji je zidao kuce, kupovao nova kola, trosio suludo. A onda kada su razumeli da im ta utaja i kradja daje moc, oni su postavili modele ponasanja i sistem vrednosti. Skoro svaka „uspesna firma“ koji vodi poreklo iz 90-ih je takva. Odakle nekom u Srbiji, konkretno u Nisu, n
Vidim da postoji skriveno ogranicenje u polju za unos komentara (kojeg nisam bio svestan) pa je komentar „isecen“ na zalost. Poruka je mog komentara je da ce Nis, ako nastavi „da se razvija kako se sada razvija“ da nestane. Ljudi koji bi mogli ili trebali da podignu tehnoloski, kulturni, civilizacijski nivo i rejting Nisa, kao i konkuretnost (ne interno nego pre svega eksterno, globalno) – dakle takvi ljudi odlaze ili su otisli, a odlaze zato sto je u Nisu „vuk pojeo magarca“, tj. ljudi sumnjive proslosti i bogatstva se ponasaju silno dok svi (raja) na to cuti. Onog momenta kada takvi silnici budu stavljeni tamo gde im je mesto, kada i oni pocnu da se plase zakona – onda kvalifikovani ljudi nece bezati, u Nisu ce se radjati vise dece, ta deca ce rasti uz prave vrednosti, te ovakve depresivne teme nece biti u zizi. Do tada, srecno!.