Blistavi um Toma Harela

Autor

Ivan Blagojević

Osnivač i direktor "Internacionalnog Nišville Jazz Festivala". Osnivač "Nišville" radija.

Kada sam pre nekoliko godina, u pokušaju da izvučem prijatelja iz psihijatrijske ustanove, ušao na odeljenje za lečenje od šizofrenije u čuvenoj niškoj Toponici, iznenadio sam se da su me uopšte pustili iza zaključanih rešetaka. Bez problema sam se probio do višekrevetne sobe sa mojim prijateljem, usput srdačno pozdravljen od starosedeoca.

Neki su mi nudili „biznis“, neki nazivali komšijom, a dobio sam i jednu ženidbenu ponudu. Prijatelja sam zatekao kako pažljivo sluša autoritativne savete o kućnom redu jednog stanara. Pažljivo sam ih i ja saslušao i bili su više nego korisni i promišljeni. Srdačno me je pozdravio i kratko skicirao profil svakog bolesnika od zemljoradnika do jednog profesora univerziteta, sa stručnim mišljenjima o uzrocima i toku njihovih bolesti.

Za mog prijatelja je rekao da je zalutao ovde i da je pomešao alkohol i neke tablete, te da će ga brzo pustiti, iako su ga doveli vezanog posle nasrtaja na lekare i policiju. Objasnio mi je i da su košulje sa dugim rukavima van upotrebe jer je farmacija poslednjih decenija tako uznapredovala da je potrebno samo disciplinovano uzimati lekove. Na kraju je došao red na njega da kaže da kaže zašto je u Toponici. „Zbog smeštaja“ – odgovorio je i dodao da je izbeglica iz Bosne , pa vešto koristi simulirajući bolest da obezbedi sebi stan i hranu. Pozdravio sam ga i otišao do dežurnog doktora da proverim njegovu procenu o mom prijatelju. Doktor je u potpunosti potvrdio njegovu priču pa sam ga upitao zašto drže zdravog izbeglicu u sobi sa bolesnicima. Doktor se nasmejao rekavši da taj uspe svakog da prevari tom pričom, i da, u stvari, boluje od teškog oblika šizofrenije, a da je nekada bio muzičar.

Ovoga sam se setio kada sam, sklapajući program ovogodišnjeg Nišvila, čuvenog trubača Toma Harela pronašao na vrhu liste poznatih bolesnika od šizofrenije, čak i ispred čuvenog blistavog uma – matematičara Džona Neša, inače dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju 1994. godine, i glavnog lika istoimenog filma kojeg glumi Rasel Krou. „Lošije plasirani“ na večitoj listi poznatih ličnosti koje boluju ili su bolovale od šizofrenije su i muzičari Peter Green (Fleetwood Mac), Syd Barret (Pink Floyd), Skip Spence i Bob Mosley (Moby Grape), baletan Vaclav Nijinsky, književnik Jack Kerouac…

Da bi Tomov život poprimio obrise holivudske ljubavne priče postarala se njegova supruga koja je kao ugledni novinar pre 11 godina dobila zadatak od japanske televizije da uradi reportaže sa najpoznatijim intelektualcima obolelilm od šizofrenije. Skidajući laticu po laticu došla je do apsolutne čistote Tomovog duha i nepovratno se zaljubila. Suprotstavila se svim demonima koji mu sve vreme šapuću, shvativši da oni ustuknu svaki put kada Tom prinese trubu usnama. Zbog toga je krenula da mu ugovara što više koncerata, pa će se tako jedan tretman njegovog lečenja dogoditi na Nišvilu, a to će biti jedan od 150 Tomovih nastupa u 2011. godini.

Demone je svojom ljubavlju mogao da razgoni samo neko ko se zove Anđela i bezuslovno voli njegov blistavi um. Upravo on ga nagoni da komponujući note uvek ispisuje lično. Njegov psihijatar nije jedini bio zapanjen eksplozijom Tomove kreativnosti. Zapanjeni su bili i svi oni koji su pokušali saradjuju sa njim… a na spisku su i Stan Kenton, Woody Herman, Azteca, Horace Silver, Sam Jones, Lee Konitz, George Russell, Mel Lewis, Charlie Haden, Bill Evans, Dizzy Gillespie, Ronnie Cuber, Bob Brookmeyer, Lionel Hampton, Bob Berg, Bobby Shew, Phil Woods…

U zlatno doba džeza lekovi nisu bili efikasni pa su muzičarima umesto terapije navlačili košulje sa predugim rukavima. Džez je tada bio jedina nada ozdravljenja i razlog razrezivanja rukava. Nečastivi bi tada na trenuak napustio zaposednutu teritoriju i sam uživao u zvucima besmrtnosti.

Na klasično novinarsko pitanje: „a kako vi to stvarate“, Tom Harrell bi odgovarao da nikada nije siguran da li on stvara muziku ili muzika stvara njega. Lekovita snaga umetnosti dosegla je i do najudaljenijih delova Tomovog uma, a svi mi koji 13. avgusta budemo svedoci lekovitosti džeza, bićemo počastvovani što ćemo deo lekcija o njegovoj borbi moći da upišemo u viduoptimizma suočavanja sa svakodnevnim demonima surove egzistencije.