Uspomene iz JNA i Rojters

Autor

Ivan Blagojević

Osnivač i direktor "Internacionalnog Nišville Jazz Festivala". Osnivač "Nišville" radija.

 Ove godine će biti ukinuto služenje vojnog roka i većini muškaraca biće uskraćena omiljena tema u muškom društvu: komično-tužni događaji iz JNA.

Tema ovog bloga pala mi je na pamet prošle nedelje listajući spisak VIP blogera i uočivši ime Aleksandra Vasovića-novinara Rojtersa. Prema godini rođenja i profesiji zaključio sam da bi to mogao biti Vaske – mladić koji je sa mnom služio vojsku u Vranju daleke 1984. godine. Kontaktirao sam ga – i zaista – to je bio taj Vaske iz vojničkog kluba koga sam ubacio kao recitatora u režiju mog poetsko-scenskog igrokaza „I posle Tita – Tito“. Vranjske gimnazijalke i vojnici su telima pravili spomenike revolucije (Sutjeska, Neretva, Kozara) duž zidnih novina i slikarskih prikaza istorije SFRJ. Orkestar je pratio instrumentalnu igru a pevač zapevavao Čolićev mega hit „Druže Tito, mi ti se kunemo“. Mi smo grmeli najlepše stihove, od Branka Miljkovića do Vaska Pope pred egzaltiranim prvoborcima prepunjenih sala Vranja, Preševa, i Bujanovca. Pobedili smo na Armijskom takmičenju (Vranje je tada pripadalo Skopskoj armijskoj oblasti) i svi smo dobili po 10 dana nagradnog odsustva, pa je Vaske prigrlio rodni Čačak.

Pobeda nam je dala za pravo da preko dana slobodno šetamo po gradu, a uveče – po kuhinji. Kuvari su nam pržili najbolje komade mesa i donosili zalihe marende gde je „Takovo Eurokrem“ tabla bila neprikosnoveni desert.

Posle ponoćnog prežderavanja davali bi nam da ponesemo mesne nareske i pakovanja mleka u prahu koja smo krili u biblioteci vojničkog kluba. To se ne bi saznalo da dežurni oficir nije pratio beli trag iscepane kese mleka u prahu od kuhinje do vojničkog kluba.

Raditi u vojničkom klubu pored slobode kretanja donosilo je i privilegiju puštanja muzike preko razglasa. Ispunjavanje muzičkih želja, pogotovo magacionerima, višestruko je uvećalo našu kolekciju opasača, vojničkih košulja SDO-a (suvih dnevnih obroka, sa čajem u prahu bez primesa broma). Brom – prvi prototip anti vijagre obilato smo dobijali u jutarnjem čaju. Danas često možete čuti vojnike iz tog perioda, a sada penzionere koji jedni drugima saopštavaju: „Sećaš se onog broma što smo dobijali u vojsi! E pa izgleda da je počeo da deluje!“.

Vaske je želeo status „džombe“ i sa radošću čekao da kinji novu klasu „fazana“ iliti „guštera“, zauzimajući sve bolje mesto za gledanje TV-a u vojničkom klubu. Mi „džombe“ smo imali pravo da buljimo u TV sa udaljenosti od jednog metra što je rezultiralo kratkovidošću nedugo po napuštanju vojske.

Godinama posle vojske zasmejavao sam svoje prijatelje smešnim detaljima: od prvog šišanja osvetoljubivih brica, preko podizanja namerno ispuštenog sapuna u zajedničkom kupatilu, „paljenja bicikla“ u spavaonama, kolektivnom listanju porno časopisa, urbnebesnog čitanja i pisanja ljubavnih pisama nepismenim vojnicima. („pišem ti polako jer znam da ne umeš da čitaš brzo“).

Neke smešne zgode morao sam i da demonstriram, pogotovo sa sportskih borilišta jer sam pored vodjenja kulture bio i instruktor fiskulture bataljona. Neki od sjajnih sportista izmišljali su najneobičnije razloge da dobiju poštedu, a poneki i vešto glumili ludilo pokušavajući da se oslobode od služenja vojske.

Ipak, oni koji su izdržali do kraja, verujem, nikada nisu zažalili i dugo su negovali stečena prijateljstva, protivurečeći nadolazećim nacionalnim sukobima. Dobar broj je istetovirao legendarnu JNA i godinu, pamteći čin svečane zakletve i marševe sa izgrebanih ploča i namotanih zvučnika u krugu kasarne.

Verovatno će većina mladih pozdraviti ukidanje služenja vojnog roka i nikada neće dobiti priliku da imaju svečani ispraćaj i pregršt uspomena.

Kao ni priliku da se kao Vaske i ja posle 25 godina ponovo vidimo i nasmejemo uz top listu tadašnjih hitova – koja je izgledala otprilike ovako:

Podsticanje ljubavi prema Vođi
1. Zdravko Čolić – Druže Tito mi ti se kunemo
2. Dado Topić – Prolog
3. Oliver Dragojević – Tito i Prva proleterska
4. Yu Grupa – Moravo, mi smo uz Tita
5. Generacija 5 – Po Titu se vek poznaje
6. Gazmend Palaska – Tito tri hero hero
7. Indeksi i Davorin Popović – Tito posle Tita
8. SAN i Sanja Ilić – Druže Tito ljubičice bela
9. Rani mraz i Đorđe Balašević – Tri put sam video Tita
10. Dušan Prelević – Mi smo ponos druga Tita
11. Miladin Šobić – Dok zbori Tito
12. Neda Ukraden – Ide Tito
13. Ismeta Dervoz – Joža
14. Teška industrija – Pesma o Titu
15. Jadranka Stojaković – Srce mog naroda
16. Meri Cetinić – Poziv na borbu
17. Ivica Tomović – Ko je Tito (odgovor nije razjašnjen ni do danas – prim aut.)
18. Bata Nonin – To majka više ne rađa
19. Suncokret – Reč Titova
20. Koračnice i marševi više autora, u izvođenju različitih orkestara i horova

Zahvaljujući zajedničkim uspomenama iz JNA možda Vaske i ja dogovorimo da u press clippingu sledećeg Nišvilla važno mesto zauzme i Rojters.