Iskustvo jednog NLP trenera

Autor

Lelica Todorović

Prof. dr medicinskih nauka. NLP trener. Osnivač Centra za lični razvoj, komunikaciju i liderstvo „Ravnoteža“.

Postoje hoteli, veliki broj njih, koji u cenu pansiona uračunavaju i korišćenje bazena, sauna, teretana, pilates, ličnog trenera, animatora za decu i odrasle, bilijar sale, večeri uz klavir i ostale usluge. I oni se ne bave time da proveravaju da li ste vi te ponuđene mogućnosti koristili ili ne. Oni su vam pružili mogućnosti i naplaćuju vam ih. Da li ste se vi organizovali da ih iskoristite ili ne, zavisi samo od vas.

Jednom kada sam boravila u jednom takvom hotelu, dok sam na recepciji dogovarala nešto sa recepcionerom, došao je čovek da se odjavi i plati boravak u tom hotelu za porodicu i sebe. Dok je potpisivao formulare, ljubazni recepcioner ga upita kako su se proveli dok su boravili u hotelu. Čovek udahnu duboko, pa reče: „Moram vam reći iskreno, mislim da smo previše platili da bi smo prespavali i hranili se, a više puta smo i preskočili doručak zato što smo se uspavali.

Par dana je i kiša padala, pa nismo znali šta ćemo od dosade, sedeći u sobi. Deca su vrištala i jurcala se naokolo, nismo mogli na miru ni TV da gledamo, a kada se oni umire, naravno ispred TV, onda se mi dosađujemo i raspravljamo o kojekakvim glupostima. Voleo bih i da sam mogao bar par sati da budem nasamo sa ženom, ali obzirom da su deca mala, nismo smeli da ih pustamo van sobe same.“

Recepcioner ga pogleda u čudu i nabroja mu kakve sve sadržaje nudi hotel, uključujući i animatore za decu sa fenomenalnim dečjim predstavama…u kojima bi deca uživala dok je on nasamo sa ženom. I da sve to ulazi u cenu koju on plaća. Čovek je bio potpuno tih nekoliko trenutaka, bez pokreta, ukočenog pogleda. A onda je izgovorio: „Ali, mi to nismo znali“. Recepcioner, sa dugodecenijskim iskustvom rada sa ljudima, vrlo smireno reče čoveku da su mu kada je došao u hotel zajedno sa ključem od sobe dali i pisani materijal u kome je sve to bilo navedeno, čak i slikovito predstavljeno, a da je jedan primerak toga imao i na stolu u sobi. „Znam da ste mi dali neki materijal“- reče čovek – „ali mi smo mislili da je to kućni red, uputstvo za korišćenje telefona, ugovor o korišćenju hotela i druge neke informacije koje su uobičajene. Pored toga, ni u jednom hotelu u kome smo do sada bili nisu nudili takve usluge..“. Ko zna, možda i jesu..?

Kada sam sledeći put otišla u taj hotel pored recepcije sam zatekla simpatičnog mladića i devojku, sa osmehom na licu, koji su svakog gosta koji stigne zamolili da investira malo vremena i sasluša kakve sve mogućnosti za njih postoje u hotelu. Sela sam u udobnu fotelju u holu, opustila se i neko vreme gledala i slušala šta se dešava…

Neki ljudi su saslušali informacije, pogledali prospekte i zahvalili se. Neki nisu imali vremena, jer se negde strašno žure. Neki su se naizmenično javljali na dva mobilna telefona dok su ih mladić ili devojka informisali. Neki su odgovarali da oni znaju šta bi hotel mogao da ponudi, nije im prvi put da odsedaju. Neki su odgovarali da im nije ni do kakvih mogućnosti, samo ih zanima gde je restoran i koji im je broj sobe. A jedan vremešni gospodin je poluprezrivo pogledao mladića i devojku i rekao im da ne postoji ništa što bi oni mogli da mu kažu, a da on to već ne zna..

Tada sam ustala i uputila se prema đakuzi bazenu. Usput sam zakazala termin za saunu i masažu. Odlučila sam da uživam u mnogim mogućnostima koje mi život, pardon hotel, pruža!