Aktivista "Niškog kulturnog kluba"."Bubanjac, Palilulac, Bulevarac, Durlanac... ukratko Nišlija"
Pripadam jednoj od onih niških porodica kojima je neka od prethodnih vlasti ili razbojnički uspešno oduzimala nekretnine ili im je podjednako efikasno “pomagala“ da iste otuđi, pošto bi ih prethodno dovela u takvu situaciju da njihovo dalje korišćenje bude fizički nemoguće ili finansijski neodrživo.
I dok je dobar deo tih Nišlija zbog toga bio prinuđen da se raseje daleko po belom svetu ili rasadi nešto bliže po belom gradu, deo nas je ostao ovde da nemo ili nedovoljno glasno svedoči o razvojnim putevima nekih novih ljudi od ugleda i znanja, kao i ljudi od vlasti ili onih koje možda ne treba ni spominjati.
Nepokretnosti, kako ih definiše zakonodavac, normalno menjaju svoje vlasnike kroz vreme. Retki su slučajevi po srpskim gradovima da je neka porodica vlasnik neke nekretnine duže od jednog veka. Silina političkih zemljotresa kroz istoriju nužno odvaja jedne od drugih.
Ratovi, izbeglištva, krize – sve to ometa naš društveni napredak i drži nas u tom smislu dosta daleko od nekih, recimo skandinavskih modela, onih koji su imali tu povesnu mogućnost da sebi obezbede nekoliko vekova razvoja u mirnodopskim uslovima. Ali takvo rezonovanje nas i svesno zadržava u istorijskom magnovenju sagledavanja sopstvene odgovornosti za naša činjenja i propuste.
Zaboravljamo da smo kao narod najčešće skloni polovičnim ili neprimenjivim rešenjima, nedoslednostima, zaboravu i nepoštovanju sopstvenih zakona, sloboda i prava. U ovom slučaju se to odnosi i na povraćaj otete imovine njenim prvobitnim vlasnicima i samim tim i očuvanja pravnog poretka i stabilnosti jednoga društva.
Pokušaji restitucije oduzetih nepokretnosti su još daleko od svog ostvarenja ali zato smo i dalje svedoci najsvežije u nizu rasprodaja “gradske“ imovine. Naravno, ostaju nerešena najbitnija pitanja: kako je Grad došao u njihov posed, šta je sa njihovim prethodnim vlasnicima i na kraju – ko će sve te greške, nepravilnosti i pričinjenu štetu konačno jednoga dana morati da plati?!
Politička odgovornost onih koji vođeni trenutnim interesima donose takve odluke je u Srbiji smehotresna kategorija i ima vrednost papirnog ubrusa prosečnog kvaliteta. Odgovornost pred zakonom onih koji tako deluju je tek tragedija koja se nađe na reportoaru nekog od pozorišta lutaka eventualno jednom u nekoliko godina. Sve je kod nas na nivou vica ili imaginacije, sve veoma brzo dobije svoj antipodni oblik i značenje i svi na kraju brinu neku svoju brigu a javni interes i javna dobra su nešto o čemu će valjda brinuti neko drugi.
Obrazloženje gradskih vlasti za najnoviju u nizu rasprodaja nekada “društvene imovine“ je njihovo loše stanje i nedostatak sredstava za održavanje. Naravno, za to su krivi “žuti“ ili možda i sam Midhat-paša, svejedno, samo nikako oni koji su na vlasti poslednjih nekoliko godina. U tu vašu političku i svaku drugu borbu sa bivšim vlastima ja zaista ne mogu da zadirem, ali zato za Midhat-pašu mogu slobodno da vam poručim da je bio verovatno najbolji gradonačelnik Niša u novijoj istoriji.
Iako Turčin, za Niš i njegovo srpsko stanovništvo je učinio više nego svi vi zajedno u proteklih tridesetak godina! Zamislite gospodo drugovi, jedan okupator, stranac i zulumćar a učinio više za ovaj grad od svih vas, velikih Srba, lokal i ostalih patriota, boraca za komunizam, socijalizam, demokratiju i sva ostala ljudska prava!? Po pitanjima prosvete, zdravstva, privrede, infrastrukture, kulture, građanskih sloboda…
Naravno, ovaj mali istorijski isečak neće pomutiti taj večni politički spokoj vaših savesti ili vas trgnuti od misionarske posvećenosti ispunjavanja ciljeva političkih tata iz prestonice i udarničkog truda zarad vaših ličnih interesa.
Politički je naivno i suštinski glupo očekivati tako nešto od vas, uspešnih srpskih političara. Vas ne zanima sud vremena ili istorijskog sećanja. Vas jedino brine sud partije i možda povremeno sud ulice. Jer ste uglavnom svi vi ovde odatle i stigli. Dok vam te sudije iznova ne presude, vi samo organizujte nove sezonske akcije ili povoljne rasprodaje nečega što niste sticali. Jer tako ste u moguTjnosti a i baš vas briga, narod ovde ionako ništa ne pamti. Ni akcije “svojih“ a kamoli tek rasprodaje nekih “tuđih“ vlasti.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Нема се шта ни додати, ни одузети. Бриљантан текст!
Vise nego briljantan, ali ste i sami lepo rekli – nema za koga.
@ QGO :
Ma ima … nego ih nema !
Ljubo,brate,poslednji pasus tvoje kolumne nam sve govori!
Mi smo narod sa pilecim pamcenjem i tu izlecenja nema!
Неспособни,полуспособни или способни само за нечасна и себична дела. То је „наша“ данашња политичка елита. Неке шрафчиће из те машинерије знам лично: нагон за остваривање личних интереса,код свих њих, замрачује сваку евентуалну грижу савести. Боли, много боли текст који је Љуба написао…
Љуба осветљава центар свих наших проблема и недаћа: НАШ ЛОШ ЧОВЕК, наш комшија,рођак или пријатељ. Једном приликом сам чуо како је неко рекао да је наш суштински проблем недостатак добрих и поштених људи.
И још једно болно место у Љубином тексту је НЕМОЋ, наша немоћ у борби са „нашим“ људима!
„…ovaj mali istorijski isečak neće pomutiti taj večni politički spokoj vaših savesti…“
Жив био Љубо
Pozdrav, lepo otvaranje teme.Hajde, molim te, isprati je sa par prica o ostecenim porodicama, njihovim sudbinama i sudbinama uzurpatora koji su, by the way, nagradjeni ugledima i imanjima. Potrebno je da se redovno i uzasno sablaznjavamo nepravdom i konkretnim sudbinama, da bismo dovoljno jako pozeleli pravdu. Mslm, upravo mi (drzava) cemo platiti odstetu, al zanima nas umesto koga.