Anti-virusno javno mnjenje

Autor

Ljuba Kostić

Aktivista "Niškog kulturnog kluba"."Bubanjac, Palilulac, Bulevarac, Durlanac... ukratko Nišlija"

Mišljenja sam da javno mnjenje postoji i pravilno deluje kada mediji mogu adekvatno da predstave vlastima preovladavajući stav naroda po određenim, za društvo bitnim pitanjima.

Vlast, naravno, treba da bude spremna da to prihvati ili pronađe mehanizme da volju ili mišljenje naroda koji predstavlja i suštinski uvaži.

Na državnom nivou je to danas gotovo nemoguće. Previše je šumova koji ometaju komunikaciju. I to je razumljivo za Srbiju.

Ovo je zemlja sa previše propuštenih polu-šansi, nekada čvrste odbrane ali i sa poslovično katastrofalnim čuvarima gol linije. Imamo talentovani srednji red (čitaj stalež), koji veoma rano odlazi i brani interese stranih klubova a napadači su nam dobri izgleda samo kada igraju u tuđoj navali.

Na lokalu stvari ipak mogu izgledati malo drugačije. Ovde neću povlačiti fudbalsku paralelu jer su dovoljno puta već raznorazni političari pokušavali preko (ne)Radničkog da simbolizuju, a zapravo fingiraju, preporod niškog uspeha i ponosa.

Avaj. Industrijski grad na aparatima za održavanje života ne može uspešno da predstavlja klub po imenu „Radnički“. Ili „Železničar“, svejedno. A da probaju možda sa nekim novim nazivima, u duhu ovoga vremena? Recimo „Politikanti“ ili „Mladi doktorand“? Možda bi nam u tom jedinstvu duha i realnih mogućnosti vladajuće „elite“ konačno krenulo i u stvarnosti?! Pa neka i nama bude onda prosto neprijatno koliko nam dobro ide.

Nego da batalimo ironiju. Izaziva čir. Dakle, na lokalu situacija sa javnim mnjenjem još uvek daje nadu. Pogotovo na e-portalima. Moguće je neposrednije povezivanje i izražavanje stavova žitelja jedne sredine jer je i realno smanjena distanca između novinara i običnog sveta.

Urednicima tih medija je takođe prevashodno bitna lokalna problematika pa uspevaju da trezvenije i konstruktivnije utiču na pitanja koja se na nju i odnose.

Znači, možemo konstatovati da postoji značajna saglasnost između dva osnovna činioca za stvaranje i delovanje javnog mnjenja.

Na žalost, treća tačka oslonca jednog stabilnog društvenog sistema i ovde izostaje. Jer i lokalne vlasti po pravilu boluju od političkog autizma. Izazivač je mutirani virus koji je postao smrtonosna boljka našeg društva, a po virusološkoj nomenklaturi čuvenog dr Agoljuba, možemo ga nazvati i Politicus Partiorum Abusus.

Taj virus, svojevremeno unet u naš organizam kao uvozna vakcina, umesto da spreči dalji pad društvenog imuniteta, potpuno se otrgao kontroli i vršlja.

Umesto da pomaže institucijama državnog organizma, on ih napada i razjeda iznutra. Umesto da poboljša komunikaciju i relaksira nervaturu na relaciji institucije – građanin, virus političkih partija je postao odmetnik koji koristi državni organizam na način svojstven virusima – skoro savršeno uništiteljski zbog svoje primalne samoživosti. Samo ja i samo sad. Nakon smrti ovog – prelazim na nekog novog. I to je to.

Jednostavna poetika Discipline Kičme gde nas političari-virusi uvek sačekaju u zasedi.

Da bi sprečili dalje vršljanje ovog virusa, tj. vratili ga u prevashodnu funkciju korisnosti po jedan organizovan sistem (državni organizam), potrebno je ojačati naš imunitet zdravim društvenim životom.

Moramo se svojski potruditi da očuvamo institucije (koliko god da su propale) čisteći ih od zaostalih virusa i vraćajući im prvobitnu funkciju unapređivanja imunog odgovora organa a ne svoje ishrane njima. Povratak poverenja u institucije je neodvojiv proces od povratka poverenja i u nas same. Jedno zbog drugog i postoji u organizovanim društvima.

Znači, narode, zapitaj se gde si i počni da utičeš na odluke koje se donose u tvoje ime. Neposredna demokratija je ostvariva, naročito na lokalu.

Neka naše postojeće javno mnjenje utiče i na treću nogu lokalnog tronošca na kome bi trebalo da čvrsto počiva poredak.

Lokalna vlast (kao i svaka druga) mora biti u funkciji tog tronošca a ne svoje sopstvene nogare. Valjda je svima ovde osnovni zajednički interes da postoji poredak nasuprot haosa opšteg raspadanja u kome se više ne razlikuje virus od antitela, zdravo od bolesnog, korisno od štetnog?