Antičko propadanje Niša

Ovo jeste samo kraći lični osvrt na stanje antičkih spomenika kulture u Nišu, ali bi trebalo da posluži i kao motiv i opomena svima nama da nešto hitno preduzmemo, kako bi sprečili kako njihovo očigledno propadanje tako i grada u kome živimo.

Jer Niš danas zaista propada i u svim drugim segmentima, i ako se ovako nastavi uskoro će biti “živ i napredan“ kao i antika u njegovim temeljima.

Lapidarijum u Tvrđavi

Ovaj koncept postavke rimskih nadgrobnih spomenika je rađen u neko “srećnije“ doba jugoslovenskog real-socijalizma, kada su ljudi i imali nekog materijalnog osnova da od budućnosti očekuju boljitak i napredak.

Međutim, iz te naivne želje ovi spomenici su ostali potpuno nezaštićeni i veoma neodgovorno povereni isključivo tvrđavskim šetačima na savest i brigu. Toga, gospodo drugovi, nema ni u Rimu, ni u Parizu. Nadležne institucije štite kulturno blago svojih država.

U Nišu je zato dostupno svakom nezadovoljnom, bahatom ili jednostavno neuračunljivom prolazniku da ove autentične spomenike po svom ukusu, recimo sprejem, malo “doradi“ ili jednostavno uništi.

Hvala Bogu, to se do sada samo čudom nije desilo, mada jedan od sarkofaga ima i dodatnu namenu, da u nedostatku očuvanih kanti za smeće posluži često i kao “dostojna“ zamena.

Ranohrišćanska bazilika sa martirijumom u Jagodin-mali 

Izgleda da je komplikovan naziv objekta već sam po sebi dovoljan razlog što se poslednjih 70 godina ništa značajnije ne preduzima u cilju njegove dodatne zaštite ili promocije.

Propuštena je čak i idealna prilika oko famozne proslave Milanskog edikta jer “glavni menadžeri“ najavljivanog “spektakla“ u svoj toj cirkusijadi jednostavno nisu imali ni minimum znanja, a ni osećaja, za sam grad niti njegov duh i kulturno nasleđe.

Sve je odnela Nišava, a svima nama je ostala neprijatna suvoća u ustima da smo ponovo žedni preko iste prevedeni.

Dovoljno je ovde reći da je samo deo predviđenog novca mogao biti upotrebljen za eksproprijaciju okolnih nepokretnosti, početak ozbiljne rekonstrukcije i dodatnih istraživanja ovog bisera kasne antike (pogledati retke slične obnovljene bazilike po svetu), kao i za preuređenje sadašnje saobraćajnice u reprezentativni gradski trg koji bi pružao dalji osnov za istraživanja ozbiljnog lokaliteta koji se nalazi ispod aktuelnog i nažalost, trenutno najbitnijeg gradskog kulturno-privrednog središta – niškog buvljaka.

Ranohrišćanske nekropole u krugu nekadašnjeg Niteksa

Prošle su više od dve godine kako je u krugu nekadašnjeg Niteksa a sada kooperanata italijanskog Benetona, pronađeno petnaestak ranohrišćanskih grobnica. Šta se dešava sa tim?

Slika koju vidite je iz januara 2015.godine. Postavlja se logično pitanje – KO je odgovoran za propadanje ovog kulturnog bogatstva?! Jer kiše, mrazovi i snegovi samo ubrzavaju taj proces. Ispada da je bolje da se sve to ponovo prekrije zemljom pa neka bar neki drugi narod (po svemu sudeći za nepunih stotinak godina) to kulturološko blago pametnije i konstruktivnije koristi. Da bar neka “vajda“ bude od nas. Jer, ovo je zaista strašno.

Tako je i pre neku godinu skoro idealno očuvana ranohrišćanska grobnica samo uslikana i potom jednostavno nestala u privatnom podrumu novosagrađene kuće u istoj Jagodin-mali… Da li ovaj Grad ili Država ima ikakvu obrazovnu, kulturnu ili makar turističku korist od ovoga?!

Podrum. Mrak. Tačka.

Ko je odgovoran za ovakvo postupanje sa spomenicima kulture u Nišu (Srbiji)? Država, lokalne vlasti, domaćin u čijem se dvorištu kulturno blago nalazi? A možda i mi sami sa svima pobrojanim?

Zašto MI, panično će se odmah zapitati neko. To nije NAŠA briga. Zar nije?

Biće ipak da jeste, jer nam je upravo zbog takvog stava i sve zapušteno.

Moraće i to MI da se angažuje jer ipak NAMA pre svega ovo i treba i znači. Nama i generacijama koje iza nas dolaze.

Ne postoji ekskluzivni vlasnik kulturnog nasleđa. Mi samo posredujemo u prenosu ovih dobara između graditelja i potonjih baštinika. I i tome treba da se pitamo dokle god nas ima.

Nego, ima li nas još narode?